“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Пилиповић, Милан
Извршна власт у државама насталим распадом Југославије
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Pravni fakultet
Other Theses Metadata
Executive power in countries formed after the Breakup of Yugoslavia
Дмичић, Миле (mentor)
У дисертацији се анализирају одредбе Устава и закона држава насталим распадом
Југославије које се односе на положај, надлежности органа извршне власти – владе и шефа
државе, њихов међусобни однос, као и однос према законодавном органу. Поред нормативног
аспекта, истраживање је обухватило и уставно-политичку праксу која нам показује и доказује да
ли je и у којој мјери долазило до помјерања равнотеже власти у корист егзекутиве.
Циљеви истраживања аутора јесу, да уз примјену разних научних метода (нормативног,
социолошког, политиколошког, компративног, метода анализе садржаја, итд.) нађе одговоре на
питања: који системи државне власти су заступљени у државама насталим распадом Југославије;
да ли је присутна тенденција јачања извршне власти у новонасталим државама, односно у којој
мјери и под којим условима долази до помјерања равнотеже у корист егзекутиве; какав је утицај
политичких партија на функционисање извршне власти; који су недостаци устава поједине
државе у погледу организације извршне власти и правци евентуалних измјена за њено боље
функционисање.
У раду се дошло до закључка да теоријски основ организације власти чини парламентарни
систем, у „рационализованом“ облику. У организацији власти има елемената и
полупредсједничког система, међутим, не толико у нормативном смислу, већ су се појавни
облици овог модела власти више јављали у пракси појавом јаке личности и политичке моћи шефа
државе („президенцијализација)“.
Присутне су тенденције поремећаја равнотеже у корист егзекутиве у свим државама.
Неравнотежа у односима законодавне и извршне власти, нарочито је долазила до изражаја онда
када је лидер партије која је имала већину у парламенту, или била носилац владајуће коалиције,
истовремено био или шеф државе или предсједник владе. Тежиште власти и моћи се све више
налази у врху владајућих партија из којих често и потичу носиоци извршне власти.
Побољшање највиших правних аката, враћање органа извршне власти у уставне и законске
оквире, одговорна влада, дјеловање шефа државе као представника свих грађана, слабљење
партократије, представљају кораке за успостављање владавине права.
This Dissertation considers Constitutional and Statutory provisions of countries formed after
the Breakup of Yugoslavia in terms of the position, authorities of the executive bodies – the government
and chiefs of state, their mutual relations, and relations toward legislative body. In addition to a
normative aspect, this study has also encompassed constitutional-politicial practice which has shown
the extent of disbalance of powers in favour of the executive power.
With the application of various methods (normative, sociological, politicological, comparative,
content analysis, etc.) the author aims at finding answers to questions, such as: what systems of
government are established in countries formed after the Breakup of Yugoslavia; is there a tendency of
strengthening the executive power in newly formed countries, i.e. to what extent and under what
conditions the dislocation of power takes place in favour of the executive power; the influence of
political parties on the functioning of the executive power; what are the deficiencies of the Constitution
of certain countries in terms of organisation of executive power and ways of possible changes toward
its better functioning.
The author concludes that the theoretical basis of the organisation of power is the Parliament
system, in somewhat „rationalised“ form. The organisation of power also knows of the semi-presidential
system, however, not so much in a normative sense, but more of a practical realisation in the form of a
strong personality and political will of the chief of state („presidentialisation“).
Dislocation of balance tendencies in favour of the executive power in all countries have been
noticed. Disbalance in relations between legislative and executive powers, has come to light whenever
the party leader, which enjoys majority in Parliament, or is the bearer of leading coalition, is either the
chief of state or Prime Minister. The centre of power is now placed in the hands of leading political
parties, which, often produce the holders of executive power.
Improvement of the highest legal acts, returning the executive bodies into constitutional and
statutory frames, responsible government, chief of state acting as a representative of all citizens,
weakening of partocracy, are the necessary steps toward creation of the rule of law.
извршна власт, влада, предсједник, устав, Словенија, Хрватска, Србија,
Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина
Serbian
S 148
У дисертацији се анализирају одредбе Устава и закона држава насталим распадом
Југославије које се односе на положај, надлежности органа извршне власти – владе и шефа
државе, њихов међусобни однос, као и однос према законодавном органу. Поред нормативног
аспекта, истраживање је обухватило и уставно-политичку праксу која нам показује и доказује да
ли je и у којој мјери долазило до помјерања равнотеже власти у корист егзекутиве.
Циљеви истраживања аутора јесу, да уз примјену разних научних метода (нормативног,
социолошког, политиколошког, компративног, метода анализе садржаја, итд.) нађе одговоре на
питања: који системи државне власти су заступљени у државама насталим распадом Југославије;
да ли је присутна тенденција јачања извршне власти у новонасталим државама, односно у којој
мјери и под којим условима долази до помјерања равнотеже у корист егзекутиве; какав је утицај
политичких партија на функционисање извршне власти; који су недостаци устава поједине
државе у погледу организације извршне власти и правци евентуалних измјена за њено боље
функционисање.
У раду се дошло до закључка да теоријски основ организације власти чини парламентарни
систем, у „рационализованом“ облику. У организацији власти има елемената и
полупредсједничког система, међутим, не толико у нормативном смислу, већ су се појавни
облици овог модела власти више јављали у пракси појавом јаке личности и политичке моћи шефа
државе („президенцијализација)“.
Присутне су тенденције поремећаја равнотеже у корист егзекутиве у свим државама.
Неравнотежа у односима законодавне и извршне власти, нарочито је долазила до изражаја онда
када је лидер партије која је имала већину у парламенту, или била носилац владајуће коалиције,
истовремено био или шеф државе или предсједник владе. Тежиште власти и моћи се све више
налази у врху владајућих партија из којих често и потичу носиоци извршне власти.
Побољшање највиших правних аката, враћање органа извршне власти у уставне и законске
оквире, одговорна влада, дјеловање шефа државе као представника свих грађана, слабљење
партократије, представљају кораке за успостављање владавине права.