“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Пантелић-Бабић,Кристина
Соколски покрет у Херцеговини од 1893. до 6.априла 1941. године
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 (CC BY-NC-SA 3.0)
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta
Other Theses Metadata
Sokol movement in Herzegovina from 1893 to April 6th 1941
Друштвене науке / Social sciences
Павловић Петар (mentor)
Мијатовић Слађана (predsednik komisije)
Милошевић Зоран (član komisije)
Соколски покрет настао је на простору Чешке идејом Мирослава Тирша давне
1862. године и било је потребно пуних 40 година да се јаве прве иницијативе за
оснивањем соколских друштава на простору Херцеговине. Од тог времена па све до
почетка Другог светског рата на простору Краљевине Југославије, соколство је дало
немерљив допринос развоју Херцеговине и њених становника, а посебно развоју
херцеговачког села, развоју физичке културе и појединих модерних спортских
дисциплина на том простору. Чланови соколских друштава дали су такође свој допринос
ослобођењу Херцеговине у Првом светском рату, након чега су наставили радити и
остваривати заједничке соколске циљеве у саставу југословенског и свесловенског
соколства. Путем историјског метода и на основу доступних извора у раду је истражен и
приказан развој и значај соколског покрета у Херцеговини за одређене видове
националног, спортског, друштвеног, културног и просветног живота у два периода - од
његових првих иницијатива до краја Првог светског рата и ослобођења Херцеговине, и од
ослобођења 1918. године до 6. априла 1941. године, са циљем да се једна веома значајна и
недовољно истражена област истражи, отргне од заборава и прикаже заинтересованим
читаоцима. Поред тога, отворила су се и нова питања која заслужују пажњу аутора у
наредном истраживачком раду.
Sokol movement was created in Czech lands in 1862 by the idea of Miroslav Tyrš,
and it took 40 years for the first initiatives for establishment of soko societies in the territory of
Herzegovina to appear. From that time to the beginning of the Second World War in the territory
of the Kingdom of Yugoslavia, the Sokolism gave an immeasurable contribution to the
development of Herzegovina and its inhabitants, in particular the development of the
Herzegovina village, the development of physical culture and certain modern sports disciplines
in that area as well. The members of the Soko Societies had also contributed to the liberation of
Herzegovina in the First World War, after which they continued to work and accomplish the
common Sokol objectives within the Yugoslav and Slavic Sokolism. Using the historical method
and being based on the available sources, the development and significance of the Sokol
movement in Herzegovina for certain aspects of national, sports, social, cultural and educational
life, divided in two periods - from its first initiatives to the end of the First World War and
liberation of Herzegovina and from the liberation in 1918 to April 6th 1941 was researched and
presented in this dissertation, with the aim of researching and taking one very significant and
insufficiently researched area away from oblivion and presenting it to interested readers. In
addition, new issues that deserve author's attention have emerged and will be explored in the
following period.
Соколски покрет настао је на простору Чешке идејом Мирослава Тирша давне
1862. године и било је потребно пуних 40 година да се јаве прве иницијативе за
оснивањем соколских друштава на простору Херцеговине. Од тог времена па све до
почетка Другог светског рата на простору Краљевине Југославије, соколство је дало
немерљив допринос развоју Херцеговине и њених становника, а посебно развоју
херцеговачког села, развоју физичке културе и појединих модерних спортских
дисциплина на том простору. Чланови соколских друштава дали су такође свој допринос
ослобођењу Херцеговине у Првом светском рату, након чега су наставили радити и
остваривати заједничке соколске циљеве у саставу југословенског и свесловенског
соколства. Путем историјског метода и на основу доступних извора у раду је истражен и
приказан развој и значај соколског покрета у Херцеговини за одређене видове
националног, спортског, друштвеног, културног и просветног живота у два периода - од
његових првих иницијатива до краја Првог светског рата и ослобођења Херцеговине, и од
ослобођења 1918. године до 6. априла 1941. године, са циљем да се једна веома значајна и
недовољно истражена област истражи, отргне од заборава и прикаже заинтересованим
читаоцима. Поред тога, отворила су се и нова питања која заслужују пажњу аутора у
наредном истраживачком раду.