“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Башкот, Бојан
Eнергетскo-еколошки инпут-аутпут модели у функцији управљања катастрофалним
ризицима на националном нивоу
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Ekonomski fakultet
Other Theses Metadata
Energy-environment input-output models in the function of catastrophic risk management at the national level
304 стране
Друштвене науке-економија и пословање/Social science-Economics and business
Станић, Станко (mentor)
У овој дисертацији дајемо преглед употребе инпут-аутпут (input-output) модела у процесу управљања катастрофалним ризицима. Инпут-аутпут анализа означава аналитички оквир који је развио Васиљ Леонтијев крајем тридесетих година двадесетог вијека.
Пољопривредни произвођачи у Босни и Херцеговини се суочавају са климатским ризицима везаним за сам процес производње, као и са цјеновним и тржишним ризицима. Један од главних задатака производа параметарског осигурања је смањењe административних трошкова, што би на крају требало да резултује повећањем тражње за самим производима. Параметарско осигурање пољопривреде би могло побољшати процес управљања ризицима у БиХ у том смислу.
Са државног аспекта поставља се питање колико је оправдано да одређени сектори сносе терет одрживости једног или више других сектора. У овом раду се конкретно питамо колики терет треба да буде распоређен на остале секторе да би сектор пољопривреде добио параметарско осигурање уз повољнију премију.
Ажурирање техничких коефицијената може се извести кроз симулацију која подразумијева одређивање одговарајућег теоријског распореда. Полазна тачка у таквом приступу је дефинисана табелом за Босну и Херцеговину из 1986. године.
Модели векторске ауторегресије могу бити посматрани у ширем контексту оквира који је дефинисан проблематиком временских серија. Ендогеност је обично проблем у поставци класичног регресионог модела, али и код модела векторске ауторегресије је предност која се искориштава. У интуитивном смислу, омогућено је стварање затвореног система гдје све контролисане варијабле утичу једна на другу у динамичком смислу.
Модел векторске ауторегресије (VAR) је овдје представљен као закључни дио процеса интеграције инпут-аутпут и економетријских модела. Интеграција ова два, на неки начин опречна приступа, пружа јединствену перспективу. Статичност, што је одлика једног, и динамички карактер другог приступа, постају сагледиви као јединствена цјелина.
Крајњи резултат је дефинисан кроз неколико интегралних инпут-аутпут и економетријских модела. Различити модели имају различите повезнице између економетријског дијела и инпут-аутпут дијела. Исто тако, различит економетријски приступ одређује крајњи резултат интегралног модела.
In this dissertation, we give an overview of the use of input-output models in the catastrophic risk management process. Input-output analysis stands for analytical framework that has been initially developed by Wasilly Leontief in the 1930s.
Agricultural producers in Bosnia and Herzegovina face weather related risks. Those risks are referred to production process, market and prices. Parametric insurance products have one main feature: they have significantly lower administrative costs. As a result, demand for those insurance products will increase compared to conventional insurance products. In that sense, parametric agricultural insurance could improve risk management process in Bosnia and Herzegovina.
From the aspect of the national economy, the key issue is the situation in which one sector bears the consequences of the catastrophic event that has an effect on one or several other sectors. So, the crucial question is: how the total weight of some catastrophic event should be distributed among sectors, if we want acceptable parametric insurance premium for the agricultural sector.
Determination of theoretical distribution is the first step of the simulation process that should result with updated table of technical coefficient, where initial table for Bosnia and Herzegovina from 1986 was the initial point of the whole process.
Vector autoregression models (VAR) can be observed as a part of the broader time series framework. Endogeneity, that is usually a problem in a typical regression model, is a feature that is exploited in VAR approach. Intuitively speaking, VAR allows a creation of a “closed” system, where every controlled variable affects other dynamically.
The VAR model is the final part of the integration of the input-output and econometric models presented in this dissertation. Integration of those two, in some sense opposed approaches, gives a unique perspective. Static and dynamic perspectives are observable in one picture.
Several integrated input-output and econometric models are the final result. Different models have different connection between an input-output and econometric part of the final model. Also, different econometric approach dictates the final result of the integrated model.
енергетско-еколошки инпут-аутпут модели, модели параметарског осигурања,
монте-карло симулација, модели векторске ауторегресије, интегрисани економетријски и инпут-аутпут модели
Serbian
У овој дисертацији дајемо преглед употребе инпут-аутпут (input-output) модела у процесу управљања катастрофалним ризицима. Инпут-аутпут анализа означава аналитички оквир који је развио Васиљ Леонтијев крајем тридесетих година двадесетог вијека.
Пољопривредни произвођачи у Босни и Херцеговини се суочавају са климатским ризицима везаним за сам процес производње, као и са цјеновним и тржишним ризицима. Један од главних задатака производа параметарског осигурања је смањењe административних трошкова, што би на крају требало да резултује повећањем тражње за самим производима. Параметарско осигурање пољопривреде би могло побољшати процес управљања ризицима у БиХ у том смислу.
Са државног аспекта поставља се питање колико је оправдано да одређени сектори сносе терет одрживости једног или више других сектора. У овом раду се конкретно питамо колики терет треба да буде распоређен на остале секторе да би сектор пољопривреде добио параметарско осигурање уз повољнију премију.
Ажурирање техничких коефицијената може се извести кроз симулацију која подразумијева одређивање одговарајућег теоријског распореда. Полазна тачка у таквом приступу је дефинисана табелом за Босну и Херцеговину из 1986. године.
Модели векторске ауторегресије могу бити посматрани у ширем контексту оквира који је дефинисан проблематиком временских серија. Ендогеност је обично проблем у поставци класичног регресионог модела, али и код модела векторске ауторегресије је предност која се искориштава. У интуитивном смислу, омогућено је стварање затвореног система гдје све контролисане варијабле утичу једна на другу у динамичком смислу.
Модел векторске ауторегресије (VAR) је овдје представљен као закључни дио процеса интеграције инпут-аутпут и економетријских модела. Интеграција ова два, на неки начин опречна приступа, пружа јединствену перспективу. Статичност, што је одлика једног, и динамички карактер другог приступа, постају сагледиви као јединствена цјелина.
Крајњи резултат је дефинисан кроз неколико интегралних инпут-аутпут и економетријских модела. Различити модели имају различите повезнице између економетријског дијела и инпут-аутпут дијела. Исто тако, различит економетријски приступ одређује крајњи резултат интегралног модела.