“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Павле Драгичевић
Градски кнезови у средовјековној Србији, Босни и Приморју
THE COUNTS OF THE CITIES AND TOWNS IN MEDIEVAL SERBIA, BOSNIA AND
MARITIME LANDS
Титула кнеза увијек је означавала човјека од угледа а, зависно од простора
и времена, имала је различит друштвени значај. Иако се разликују по свом значају и величини градови су увијек били центри различитих политичких збивања као и економски центри од локалног или регионалног значаја. Основни циљ докторске дисертације био је да детаљније анализира функцију кнезова у градовима средњовјековне Србије, Босне, далматинског и зетског приморја како би се упоредили њихов значај и улога у систему локалне управе наведених градских центара у оквиру различитих државних структура.
Хронолошки, тема обухвата период позног средњег вијека, од појаве првих кнезова у приморским градовима почетком XII вијека па све до друге половине XV вијека. Самим тим наметнула се потреба да се испита положај и улога кнезова у градским управљачким структурама у оквирима византијске, угарске, венецијанске, босанске и српске власти.
Наведена тема је у историографији обрађивана углавном узгред у оквиру ширих тема гдје није било довољно простора да се улога и значај ове титуле детаљније проучи и упореди са истим звањем на знатно ширем простору у оквиру државних ентитета који су једно вријеме доминирали наведеним подручјем. Анализом су обухваћени поступак избора кнезова, дужина трајања њиховог мандата, приходи, надлежности, овлашћења, улога и функција њихових службеника као помоћних органа власти као и остали елементи на основу којих је дат детаљан приказ дјеловања градских кнезова. Примјеном компаративног методског поступка упоређене су функције градских кнезова у оквиру наведених политичких ентитета усљед чега се дошло до општијег закључка да су кнезови у градовима наведеног подручја били експоненти централне власти и њена спона са локалним управљачким структурама. Међутим, државни и правни механизми помоћу којих су кнезови били бирани, одржавали своју власт и заступали интересе централних државних органа у градовима били су по више основа прилично различити и зависили су како од државних уређења поменутих држава тако и од бројних других политичких
фактора.
западни и централни Балкан, градови, кнезови, средњи вијек.
Serbian
CC BY-NC-ND
Титула кнеза увијек је означавала човјека од угледа а, зависно од простора
и времена, имала је различит друштвени значај. Иако се разликују по свом значају и величини градови су увијек били центри различитих политичких збивања као и економски центри од локалног или регионалног значаја. Основни циљ докторске дисертације био је да детаљније анализира функцију кнезова у градовима средњовјековне Србије, Босне, далматинског и зетског приморја како би се упоредили њихов значај и улога у систему локалне управе наведених градских центара у оквиру различитих државних структура.
Хронолошки, тема обухвата период позног средњег вијека, од појаве првих кнезова у приморским градовима почетком XII вијека па све до друге половине XV вијека. Самим тим наметнула се потреба да се испита положај и улога кнезова у градским управљачким структурама у оквирима византијске, угарске, венецијанске, босанске и српске власти.
Наведена тема је у историографији обрађивана углавном узгред у оквиру ширих тема гдје није било довољно простора да се улога и значај ове титуле детаљније проучи и упореди са истим звањем на знатно ширем простору у оквиру државних ентитета који су једно вријеме доминирали наведеним подручјем. Анализом су обухваћени поступак избора кнезова, дужина трајања њиховог мандата, приходи, надлежности, овлашћења, улога и функција њихових службеника као помоћних органа власти као и остали елементи на основу којих је дат детаљан приказ дјеловања градских кнезова. Примјеном компаративног методског поступка упоређене су функције градских кнезова у оквиру наведених политичких ентитета усљед чега се дошло до општијег закључка да су кнезови у градовима наведеног подручја били експоненти централне власти и њена спона са локалним управљачким структурама. Међутим, државни и правни механизми помоћу којих су кнезови били бирани, одржавали своју власт и заступали интересе централних државних органа у градовима били су по више основа прилично различити и зависили су како од државних уређења поменутих држава тако и од бројних других политичких
фактора.