“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Сладојевић-Малеш, Милијана
Слобода и правда у Хобсовом заснивању модерне мисли о друштву
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Filozofija
Other Theses Metadata
Liberty and justice in Hobbes's founding of modern political thought
220 листова
Друштвене науке - Филозофија
Social siences - Philosophical sciences
Датум одбране: 01. 09. 2022.
Керовић, Радивоје (mentor)
Усред непрегледног тематског и садржајног плуралитета Хобсовог опуса, овај рад се тематски ограничава на Хобсово поимање и обликовање појмова слободе и правде, чија се специфичност у виду инверзије обима ових појмова, њиховог мјеста и улоге у ширем поретку свијета и живота, те њиховог међусобног односа, добрим дијелом састоји у њиховом потпуно контраинтуитивном захватању произашлом из нове математичке и механичке методолошке поставке коју Хобс усваја и врло ригидно спроводи. Циљ рада тако није да се изврше и прикажу поређења са претходним или каснијим третирањима исте теме код различитих других аутора, од Аристотела до Ролса, нити да се прати линија утицаја претходних мислилаца на Хобса или његовог утицаја на потоње мислиоце, него да се појмови слободе и правде покушају представити, разумјети и растумачити у својој специфичности управо унутар и из саме Хобсове филозофије. Тиме су у исти мах одређени како структура самог рада, тако и доминантан методолошки приступ у виду аналитичко-синтетичког и генетичког
покушаја да се одговори на питање у којем контексту се ови појмови појављују,
шта их одређује, зашто их Хобс рјешава на начин на који то чини, те у каквом
међусобном односу се они код њега налазе и зашто. Упркос Хобсовој прокламованој аисторичности, те инсистирању на чистој синтетичкој демонстрацији из принципа, сама историја, непосредно политичко искуство и наслијеђе Хобсовог хуманистичког образовања утицали су на обликовање његових филозофских рјешења много више него што је Хобс могао или био рад да призна. У томе се, истовремено, састоје главна теза и нит водиља реконструкције појмова слободе и правде код Хобса. На том реконструктивном путу настојаће се указати и на унутрашње противрјечности саме његове филозофије, произашле из кориштеног метода, али покушати и самог Хобса
освијетлити из традиције против које тако оштро устаје, имајући у виду прије свега наслијеђе његовог хуманистичког образовања. Тиме ће главни методолошки приступ бити допуњен и контекстуалистичким методом, јер би се без одговарајућег историјског и духовног контекста Хобсова мисао тешко могла смислено растумачити.
Резултати би требало да покажу како су неки од централних Хобсових увида,
попут нужности свеопштег рата слободних појединаца, или нужности удруживања правде и силе, потпуно недосљедно изведени, тј. до њих се није могло доћи чисто демонстративним путем, уплив искуства и историје био је неизбјежан. То, истовремено, има посљедице и по уговорно разумијевање правде, при чему се показује да је у њеном разумијевању и одређењу могуће заћи иза строго државне и уговорне логике.
Research focus of this dissertation centers on Hobbes's understanding and shaping of the notions of liberty and justice, which distinctive feature in form of the
inversion of the scope of these notions, their place and role in the wider order of things and life, as well as their mutual relationship, largely rests upon Hobbes’s counterintuitive approach to these notions which itself arises from the new mathematical and mechanical methodological setting that he adopts and very rigidly implements. Specific aim of this dissertation, therefore, is not to make and present comparisons with previous or later treatments of the same topic by various other authors, from Aristotle to Rawls, nor to follow the line of influence of previous thinkers on Hobbes or his influence on the latter thinkers, but rather to try to present, understand and to interpret the notions of liberty and justice within and from Hobbes's philosophical enterprise itself. This directly determines both the structure of the dissertation and the predominant methodological approach in the form of analytical-synthetic and genetic attempt to discern the context in which these concepts emerge, what determines them, why Hobbes solves them in the way he does, how do they relate to one another within
the scope of his philosophical approach and why. The research shows that, despite
Hobbes's proclaimed ahistoricism coupled with his insistence on a purely synthetic
demonstration from principles, he failed to produce consistent philosophical system based solely on such approach, and that immediate political and historical experience, as well as Hobbes's own background in Studia Humanitatis, influenced the shaping of his philosophical solutions far more than Hobbes could or was willing to admit. This represents the main thesis and guiding thread of the dissertation’s reconstruction of the concepts of liberty and justice in Hobbes. On the course of this reconstructive path, the focus will be on tracing the internal contradictions of Hobbes’s philosophical solutions, arising mostly from the method he used and insisted upon, but also in an attempt to try to illuminate Hobbes himself in the light of the tradition that he so vehemently opposed, by accentuating the legacy of his humanistic education. Thus, the main methodological
approach will be supplemented by the contextualist framework, considering that
without the appropriate historical and socio-cultural context Hobbes's thought could hardly be meaningfully interpreted. The results should demonstrate inconsistencies in Hobbes’s deducing of some of his central insights, such as the necessity of a general war among free individuals in the state of nature or the necessity of pairing justice and common power. This, in turn, reveals that Hobbes’s conclusions regarding these insights could not have been reached in a purely demonstrative way – in order to reach them, Hobbes had to have been influenced by the experience and history he previously explicitly excluded. Such a discernment has also effects on contractual understanding of justice that allows a possibility of going beyond its strictly state contractual logic in the pursuit of understanding of its origins.
Слобода, правда, једнакост, уговор, природно стање, узроци
сукоба, геометријски метод, историја
Liberty, justice, equality, contract, state of nature, causes of conflict,
humanistic studies, geometric method, rhetoric, history
Класификациона ознака: H001
Serbian
Усред непрегледног тематског и садржајног плуралитета Хобсовог опуса, овај рад се тематски ограничава на Хобсово поимање и обликовање појмова слободе и правде, чија се специфичност у виду инверзије обима ових појмова, њиховог мјеста и улоге у ширем поретку свијета и живота, те њиховог међусобног односа, добрим дијелом састоји у њиховом потпуно контраинтуитивном захватању произашлом из нове математичке и механичке методолошке поставке коју Хобс усваја и врло ригидно спроводи. Циљ рада тако није да се изврше и прикажу поређења са претходним или каснијим третирањима исте теме код различитих других аутора, од Аристотела до Ролса, нити да се прати линија утицаја претходних мислилаца на Хобса или његовог утицаја на потоње мислиоце, него да се појмови слободе и правде покушају представити, разумјети и растумачити у својој специфичности управо унутар и из саме Хобсове филозофије. Тиме су у исти мах одређени како структура самог рада, тако и доминантан методолошки приступ у виду аналитичко-синтетичког и генетичког
покушаја да се одговори на питање у којем контексту се ови појмови појављују,
шта их одређује, зашто их Хобс рјешава на начин на који то чини, те у каквом
међусобном односу се они код њега налазе и зашто. Упркос Хобсовој прокламованој аисторичности, те инсистирању на чистој синтетичкој демонстрацији из принципа, сама историја, непосредно политичко искуство и наслијеђе Хобсовог хуманистичког образовања утицали су на обликовање његових филозофских рјешења много више него што је Хобс могао или био рад да призна. У томе се, истовремено, састоје главна теза и нит водиља реконструкције појмова слободе и правде код Хобса. На том реконструктивном путу настојаће се указати и на унутрашње противрјечности саме његове филозофије, произашле из кориштеног метода, али покушати и самог Хобса
освијетлити из традиције против које тако оштро устаје, имајући у виду прије свега наслијеђе његовог хуманистичког образовања. Тиме ће главни методолошки приступ бити допуњен и контекстуалистичким методом, јер би се без одговарајућег историјског и духовног контекста Хобсова мисао тешко могла смислено растумачити.
Резултати би требало да покажу како су неки од централних Хобсових увида,
попут нужности свеопштег рата слободних појединаца, или нужности удруживања правде и силе, потпуно недосљедно изведени, тј. до њих се није могло доћи чисто демонстративним путем, уплив искуства и историје био је неизбјежан. То, истовремено, има посљедице и по уговорно разумијевање правде, при чему се показује да је у њеном разумијевању и одређењу могуће заћи иза строго државне и уговорне логике.