“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Павлов, Србислава
Родитељски приступ васпитању и процена стидљивости предшколског детета
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Pedagogija
Other Theses Metadata
Parents’ Approach to Upbringing And Assessment of Childhood Shyness : doctoral dissertation
Стидљивост представља универзално људско искуство које за појединце може да представља велики проблем. Озбиљније бављење стидљивошћу започело је тек средином седамдесетих година прошлог века. Стидљивости смо пришли интердисциплинарно, као једном од аспеката понашања детета предшколског узраста. Дететов субјективни доживљај је најуже повезан са његовим појмом о себи и перцепцијом оних који чине личност за дете значајних појединаца. У теоријском делу бавили смо се социјалним односима и социјалним понашањем деце предшколског узраста са аспекта еколошке теорије развоја, родитељством и родитељским приступом васпитању, али и родитељском проценом личности детета и стидљивошћу. Спроведено истраживање је имало за циљ утврђивање односа између родитељског приступа васпитању и процене стидљивости предшколске деце. Пошли смо од
основне хипотезе да постоји статистички значајна разлика између родитељског приступа васпитању у односу на процену стидљивости предшколске деце. Користили смо неекспериментално-дескриптивну методу. Применили смо инструмент – упитник који садржи ситуациони тест КОР (Шиндић, 2010) и РОС скалер којим родитељи процењују стидљиво понашање свог детета а који је конструисан за потребе овог истраживања. Истраживање је спроведено на узорку од 220 родитеља. Добијени резултати указују да постоји статистички значајна разлика између родитељског приступа васпитању и социо-демографских варијабли. Када је реч о проценама стидљивости деце предшколског узраста при свакодневним активностима уочена је статистички значајна разлика између испитаника са заступљеним елементима манипулативне, конгруентне и социјално-зависне форме васпитног стила, док се у проценама стидљивости предшколског детета током вртићких активности показало да постоји статистички значајна разлика између испитаника са карактеристикама Стидљивост представља универзално људско искуство које за појединце може да представља велики проблем. Озбиљније бављење стидљивошћу
започело је тек средином седамдесетих година прошлог века. Стидљивости смо пришли интердисциплинарно, као једном од аспеката понашања детета предшколског узраста. Дететов субјективни доживљај је најуже повезан са његовим појмом о себи и перцепцијом оних који чине личност за дете значајних појединаца. У теоријском делу бавили смо се социјалним односима и социјалним понашањем деце предшколског узраста са аспекта еколошке теорије развоја, родитељством и родитељским приступом васпитању, али и родитељском проценом личности детета и стидљивошћу. Спроведено истраживање је имало за циљ утврђивање односа између родитељског приступа васпитању и процене стидљивости предшколске деце. Пошли смо од основне хипотезе да постоји статистички значајна разлика између родитељског приступа васпитању у односу на процену стидљивости предшколске деце. Користили смо неекспериментално-дескриптивну методу. Применили смо инструмент – упитник који садржи ситуациони тест КОР (Шиндић, 2010) и РОС скалер којим родитељи процењују стидљиво понашање свог детета а који је конструисан за потребе овог истраживања. Истраживање је спроведено на узорку од 220 родитеља. Добијени резултати указују да постоји статистички значајна разлика између родитељског
приступа васпитању и социо-демографских варијабли. Када је реч о проценама стидљивости деце предшколског узраста при свакодневним активностима уочена је
статистички значајна разлика између испитаника са заступљеним елементима манипулативне, конгруентне и социјално-зависне форме васпитног стила, док се у
проценама стидљивости предшколског детета током вртићких активности показало да
постоји статистички значајна разлика између испитаника са карактеристикама злостављајуће, демократске и размажујуће форме васпитног стила испитаника, затим
постоји статистички значајна разлика између испитаника са карактеристикама
занемарујуће, презаштићујуће и уравнотежене форме, као и да постоји статистички
значајна разлика између испитаника са карактеристикама манипулативне,
конгруентне и социјално-зависне форме васпитног стила.
Being shy is a universal human experience that can be proved as a serious problem
for an individual- Nevertheless, the first deeper more comprehensive analyses of shyness appeared in date from mid 1970s. Our approach to shyness has been an interdisciplinary one, since we observed shyness as one of the aspects of a preschool child’s behaviour. The child’s subjective experience is most closely connected to their notion of themselves and the perception of the individuals the child considers important. In the theoretical part, we dealt with social relations and social behaviour of preschool children from the aspect of ecological theory of development, parenting and parental approach to education, but also parental assessment of the child's personality and shyness. The conducted research aimed to determine the relationship between the parental approach to education and the assessment of shyness in of preschool children. We started from the basic hypothesis that there was is a
significant difference between the parents’ approach to upbringing and assessment of a preschool child’s shyness. We used non-experimental-descriptive method. We applied the instrument AZAR-STILIS - Survey for parents - styles and shyness questionnaire containing a situational test KOR (Šindić, 2010) and ROS scaler by which parents assess the shy behaviour of their child and which was constructed for the purposes of this research. The research was conducted on a sample of 220 parents. The obtained results indicate that there is a statistically significant difference between the parental approach to upbringing and socio-demographic variables. When it comes to the assessment of shyness in preschool children in everyday activities, a statistically significant difference was observed between respondents with elements of manipulative, congruent and socially dependent forms of upbringing style, while the assessment of shyness in preschool children during kindergarten activities showed a statistically significant difference between respondents with characteristics of abusive, democratic and smearing forms of educational style of respondents, then there is a statistically significant difference between respondents with characteristics of neglectful, overprotective and balanced forms, and there is a statistically significant difference between respondents with characteristics of manipulative, congruent and social forms.
parents’ approach to upbringing, assessment of childhood shyness
Класификациона ознака: S 270
Serbian
Стидљивост представља универзално људско искуство које за појединце може да представља велики проблем. Озбиљније бављење стидљивошћу започело је тек средином седамдесетих година прошлог века. Стидљивости смо пришли интердисциплинарно, као једном од аспеката понашања детета предшколског узраста. Дететов субјективни доживљај је најуже повезан са његовим појмом о себи и перцепцијом оних који чине личност за дете значајних појединаца. У теоријском делу бавили смо се социјалним односима и социјалним понашањем деце предшколског узраста са аспекта еколошке теорије развоја, родитељством и родитељским приступом васпитању, али и родитељском проценом личности детета и стидљивошћу. Спроведено истраживање је имало за циљ утврђивање односа између родитељског приступа васпитању и процене стидљивости предшколске деце. Пошли смо од
основне хипотезе да постоји статистички значајна разлика између родитељског приступа васпитању у односу на процену стидљивости предшколске деце. Користили смо неекспериментално-дескриптивну методу. Применили смо инструмент – упитник који садржи ситуациони тест КОР (Шиндић, 2010) и РОС скалер којим родитељи процењују стидљиво понашање свог детета а који је конструисан за потребе овог истраживања. Истраживање је спроведено на узорку од 220 родитеља. Добијени резултати указују да постоји статистички значајна разлика између родитељског приступа васпитању и социо-демографских варијабли. Када је реч о проценама стидљивости деце предшколског узраста при свакодневним активностима уочена је статистички значајна разлика између испитаника са заступљеним елементима манипулативне, конгруентне и социјално-зависне форме васпитног стила, док се у проценама стидљивости предшколског детета током вртићких активности показало да постоји статистички значајна разлика између испитаника са карактеристикама Стидљивост представља универзално људско искуство које за појединце може да представља велики проблем. Озбиљније бављење стидљивошћу
започело је тек средином седамдесетих година прошлог века. Стидљивости смо пришли интердисциплинарно, као једном од аспеката понашања детета предшколског узраста. Дететов субјективни доживљај је најуже повезан са његовим појмом о себи и перцепцијом оних који чине личност за дете значајних појединаца. У теоријском делу бавили смо се социјалним односима и социјалним понашањем деце предшколског узраста са аспекта еколошке теорије развоја, родитељством и родитељским приступом васпитању, али и родитељском проценом личности детета и стидљивошћу. Спроведено истраживање је имало за циљ утврђивање односа између родитељског приступа васпитању и процене стидљивости предшколске деце. Пошли смо од основне хипотезе да постоји статистички значајна разлика између родитељског приступа васпитању у односу на процену стидљивости предшколске деце. Користили смо неекспериментално-дескриптивну методу. Применили смо инструмент – упитник који садржи ситуациони тест КОР (Шиндић, 2010) и РОС скалер којим родитељи процењују стидљиво понашање свог детета а који је конструисан за потребе овог истраживања. Истраживање је спроведено на узорку од 220 родитеља. Добијени резултати указују да постоји статистички значајна разлика између родитељског
приступа васпитању и социо-демографских варијабли. Када је реч о проценама стидљивости деце предшколског узраста при свакодневним активностима уочена је
статистички значајна разлика између испитаника са заступљеним елементима манипулативне, конгруентне и социјално-зависне форме васпитног стила, док се у
проценама стидљивости предшколског детета током вртићких активности показало да
постоји статистички значајна разлика између испитаника са карактеристикама злостављајуће, демократске и размажујуће форме васпитног стила испитаника, затим
постоји статистички значајна разлика између испитаника са карактеристикама
занемарујуће, презаштићујуће и уравнотежене форме, као и да постоји статистички
значајна разлика између испитаника са карактеристикама манипулативне,
конгруентне и социјално-зависне форме васпитног стила.