“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Марић Андреја
КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКА И КРИТИЧКА МИСАО НИКОЛЕ КОЉЕВИЋА
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filološki fakultet
Other Theses Metadata
NIKOLA KOLJEVIĆ'S IDEAS ON LITERARY THEORY AND LITERARY CRITICISM
проф. др Ранко Поповић (mentor)
Истраживање књижевнотеоријске и критичке мисли Николе Кољевића заснива се на чињеници да не постоји цјеловита монографска студија којом би његово дјело било адекватно позиционирано на мапи српске културе и српске књижевне критике. Стога je циљ дисертације да се опише, контекстуализује, протумачи и вреднује Кољевићев цјелокупан књижевнотеоријски и критички опус. У складу са темом и задатим циљевима, у дисертацији je примијењен научно-методолошки плурализам, који на првом мјесту подразумијева књижевноисторијски и културноисторијски приступ, а затим и књижевнотеоријски, књижевнокритички и компаративни метод. Истраживањем je потврђено да су методолошки аспекта Кољевићевог дјеловања засновани превасходно на англосаксонској Новој критаци, теоријама руских семиотачара и архетипске критике. Анализа Кољевићевих студија и огледа показала je да je у њима упоставио приступ који je аргументован, поуздан и методолошки утемељен, али без строгих методолошких оквира. Предмет нашег истраживања, поред студије којом je теоријска становишта англосаксонске Нове критике Кољевић први приближио српским читаоцима, и која je утицала на заснивање његове књижевнотеоријске и критичке мисли, били су и његови проблемски текстови у којима се бавио суштинским питањима књижевности, али и природом, смислом и задацима књижевне критике. У њима je остварио и највише домете, а дао je изузетан допринос и тумачењу српске поезије, док je са посебном пажњом и инвентивним запажањима и закључцима тумачио Шекспирове драме и Андрићеву прозу. Кољевићев књижевнотеоријски и критички приступ, испоставиће се, хуманистичког je характера, a његово увјерење да све хуманистичке дисциплине морају бити методски хетерогене биће и полазиште и исходиште свих његових огледа.
књижевнотеоријска мисао, књижевна критика, Нова критика, контекст, традиција, српска поезија.
Serbian
Истраживање књижевнотеоријске и критичке мисли Николе Кољевића заснива се на чињеници да не постоји цјеловита монографска студија којом би његово дјело било адекватно позиционирано на мапи српске културе и српске књижевне критике. Стога je циљ дисертације да се опише, контекстуализује, протумачи и вреднује Кољевићев цјелокупан књижевнотеоријски и критички опус. У складу са темом и задатим циљевима, у дисертацији je примијењен научно-методолошки плурализам, који на првом мјесту подразумијева књижевноисторијски и културноисторијски приступ, а затим и књижевнотеоријски, књижевнокритички и компаративни метод. Истраживањем je потврђено да су методолошки аспекта Кољевићевог дјеловања засновани превасходно на англосаксонској Новој критаци, теоријама руских семиотачара и архетипске критике. Анализа Кољевићевих студија и огледа показала je да je у њима упоставио приступ који je аргументован, поуздан и методолошки утемељен, али без строгих методолошких оквира. Предмет нашег истраживања, поред студије којом je теоријска становишта англосаксонске Нове критике Кољевић први приближио српским читаоцима, и која je утицала на заснивање његове књижевнотеоријске и критичке мисли, били су и његови проблемски текстови у којима се бавио суштинским питањима књижевности, али и природом, смислом и задацима књижевне критике. У њима je остварио и највише домете, а дао je изузетан допринос и тумачењу српске поезије, док je са посебном пажњом и инвентивним запажањима и закључцима тумачио Шекспирове драме и Андрићеву прозу. Кољевићев књижевнотеоријски и критички приступ, испоставиће се, хуманистичког je характера, a његово увјерење да све хуманистичке дисциплине морају бити методски хетерогене биће и полазиште и исходиште свих његових огледа.