E teze

Theses metadata

“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.

Export

Creator:	Нина Лојовић Милинић
Title:	Архитектура, живописи и иконопис Источне Херцеговине у XVI и XVII вијеку
Copyright date:	2019
Permanent link:	https://phaidra.unibl.org/detail_object/o:1124
Full text preview:
Download link:
Select license:	Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 (CC BY-NC-ND 3.0)
License description:	Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn

Academic metadata

Theses Type:	Doktorska disertacija
University:	Univerzitet u Banjoj Luci
Faculty:	Akademija umjetnosti
Group:	Katedra za istoriju i teoriju likovnih umjetnosti

Other Theses Metadata

Abstract:	Овај рад се бави проучавањем архитектуре, живописа и иконописа у црквама које су саграђене или обновљене током XVI и XVII вијека у источној Херцеговини. Рад је подијељен на главни расправни дио и прилог са систематично и хронолошки представљеним фотографијама цркава, фресака и икона. Расправни дио је структурисан кроз поглавља, у којима је утврђена динамика и обим ранијих проучавања, као и историјске прилике, у којима су настајали и обнављани манастири и цркве источне Херцеговине. Потврђен је најчешћи архитектонски склоп и присуство издвојене скупине једнобродних цркава са прислоњеним луковима дуж бочних зидова и подужним полуобличастим сводом, ојачаним попречним луцима или без њих. Забиљежено је ријетко присуство цркава са апсидом правоугаоног облика, благо преломљеним сводом, са елементима рашког стила, триконхосне или тробродне основе или једнобродне цркве које подсјећају на тробродне. Потврђена је теза да се живопис источне Херцеговине ослањао на програмске, тематске и иконографске обрасце устаљене након обнове Пећке патријаршије, а утврђена су и поједина одступања у репертоару, распореду и појави изузетних иконографских схема. Посебно је анализиран распоред, програм, иконографија и стил, па су на тај начин утврђене аналогије и потврђено присуство грчких сликара у црквама у Петровићима, Велимљу и Аранђелову, а утврђени су и утицаји српског сликарства XIV вијека у Тријебњу и Мостаћима, светогорског у Завали и Добрићеву и дубровачког сликарства у Тврдошу. Приликом проучавања иконописа, извршена је групација на српске иконе и иконе критских, грчких и мајстора који су радили у традицији западнохришћанске иконографије. Утврђене су и најзаступљеније теме. Потврђено је присуство образаца византијске иконографије, до друге деценије XVII вијека, а од друге четвртине XVII вијека забиљежена су нова иконографска и стилска рјешења која уносе грчки иконописци. Представљени резултати истраживања проведени су у циљу свеобухватног утврђивања карактера и провенијенције архитектонских облика, утврђивања уобичајених и изузетних иконографских схема, утврђивања уобичајеног програма ираспореда фресака, те могућих одступања, као и систематског и хронолошког прегледа икона на простору источне Херцеговине у XVI и XVII вијеку.
Authors Key words:	архитектура, живопис, иконопис, иконографија, програм, стил, посебности, источна Херцеговина, XVI/XVII вијек.
Language:	Serbian

Abstract:

Овај рад се бави проучавањем архитектуре, живописа и иконописа у црквама које су саграђене или обновљене током XVI и XVII вијека у источној Херцеговини. Рад је подијељен на главни расправни дио и прилог са систематично и хронолошки представљеним фотографијама цркава, фресака и икона. Расправни дио је структурисан кроз поглавља, у којима је утврђена динамика и обим ранијих проучавања, као и историјске прилике, у којима су настајали и обнављани манастири и цркве источне Херцеговине. Потврђен је најчешћи архитектонски склоп и присуство издвојене скупине једнобродних цркава са прислоњеним луковима дуж бочних зидова и подужним полуобличастим сводом, ојачаним попречним луцима или без њих. Забиљежено је ријетко присуство цркава са апсидом правоугаоног облика, благо преломљеним сводом, са елементима рашког стила, триконхосне или тробродне основе или једнобродне цркве које подсјећају на тробродне. Потврђена је теза да се живопис источне Херцеговине ослањао на програмске, тематске и иконографске обрасце устаљене након обнове Пећке патријаршије, а утврђена су и поједина одступања у репертоару, распореду и појави изузетних иконографских схема. Посебно је анализиран распоред, програм, иконографија и стил, па су на тај начин утврђене аналогије и потврђено присуство грчких сликара у црквама у Петровићима, Велимљу и Аранђелову, а утврђени су и утицаји српског сликарства XIV вијека у Тријебњу и Мостаћима, светогорског у Завали и Добрићеву и дубровачког сликарства у Тврдошу. Приликом проучавања иконописа, извршена је групација на српске иконе и иконе критских, грчких и мајстора који су радили у традицији западнохришћанске иконографије. Утврђене су и најзаступљеније теме. Потврђено је присуство образаца византијске иконографије, до друге деценије XVII вијека, а од друге четвртине XVII вијека забиљежена су нова иконографска и стилска рјешења која уносе грчки иконописци. Представљени резултати истраживања проведени су у циљу свеобухватног утврђивања карактера и провенијенције архитектонских облика, утврђивања уобичајених и изузетних иконографских схема, утврђивања уобичајеног програма ираспореда фресака, те могућих одступања, као и систематског и хронолошког прегледа икона на простору источне Херцеговине у XVI и XVII вијеку.