“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Живановић, Сања
Индивидуални и породично-школски чиниоци саморегулације учења у васпитно-образовном процесу
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Pedagogija
Other Theses Metadata
Individual and Family-School Factors of Self-Regulated Learning in the Educational Process
442 листа
Друштвене науке - Педагогија
Social sciences - Pedagogical sciences
Датум одбране: 08.09.2026. године
Перућица,Ранка (mentor)
Микановић,Бране (komentor)
Савремено друштво и образовање постављају пред појединца захтјев за континуираним, цјеложивотним учењем и сталним прилагођавањем промјенљивим образовним и професионалним изазовима. У том контексту саморегулисано учење представља кључну вјештину активног и успјешног учења, која омогућава појединцу да преузме одговорност за сопствени процес учења.
Истовремено, саморегулисано учење повратно доприноси цјеложивотном учењу, чинећи га одрживим и функционалним у условима савременог доба. Имајући у виду комплексну улогу знања, учење мора бити више од меморисања чињеница.
Саморегулисано учење је процес којим се приказује синергијски ефекат различитих компоненти и димензија унутар тих компоненти. То је мултидимензионалан процес који укључује мотивациону, когнитивну, метакогнитивну и бихевиоралну област. У истраживању се полази од идеје да различити индивидуални, породични и школски чиниоци, могу имати различит утицај на саморегулисано учење ученика. Стога је циљ истраживања испитати процјене ученика о саморегулисаном учењу, као и односе тих процјена са социјално статусним карактеристикама ученика, индивидуалним
карактеристикама ученика и карактеристикама породичног и школског окружења. Циљ је проширен и на испитивање процјена наставника о саморегулисаном учењу ученика, као и односе тих процјена са процјенама ученика и социјално-статусним карактеристикама наставника. Истраживачки циљ конкретизован је кроз једанаест истраживачких задатака, чија је реализација захтијевала употребу разноврсних и обухватних истраживачких инструмената.
Теоријским проучавањем указује се на сложеност концепта саморегулисаног учења као и конкретизацију индивидуалних, породичних и школских чинилаца. Емпиријско истраживање засновано је на квантитативном истраживачком приступу. Узорак истраживања је структурисан у два подузорка. Први подузорак чине ученици завршних разреда основне и завршних разреда средње школе.
Други подузорак чине наставници завршних разреда основне школе и завршних разреда средње школе. Узорком су обухваћени ученици и наставници школа, са подручја Требиња и Источног Сарајева. Укупан узорак који је ушао у истраживање је 923 ученика и 227 наставника. Резултати истраживања указују да социјално статусне карактеристике ученика имају истовремено селективан и релевантан утицај у саморегулисаном учењу ученика. Резултати су показали статистички значајну повезаност између саморегулисаног учења и приступа ученика учењу, екстраверзије као особине личности, родитељског стила васпитања, те стила рада наставника. Статистички значајне разлике у процјенама саморегулисаног учења ученика утврђене су с обзиром на функционалност породице и с обзиром на ниво захтјева и степен подршке коју пружају родитељи.
Између саморегулисаног учења ученика и наставничке примјене хумора у настави
утврђена је статистички значајана повезаност. Такође, постоје статистички значајне разлике у процјенама ученика и наставника о саморегулисаном учењу ученика. Да је саморегулисано учење интегративни процес потврђују и резултати међусобне повезаности компоненти које га чине. Социјално статусне карактеристике наставника имају такође селективан и дјелимично значајан утицај у процјенама саморегулисаног учења ученика. Педагошке импликације огледају се у унапређењу цјелокупне васпитно-образовне праксе, потреби за различитим приступима подстицања саморегулисаног учења, те унапређењу сарадње породице и школе, а све у циљу успјешне саморегулације учења ученика.
Modern society and education place demands on individuals for continuous, lifelong learning and constant adaptation to changing educational and professional challenges. In this context, self-regulated learning represents a key skill for active and successful learning, enabling individuals to take responsibility for their own learning process. At the same time, self-regulated learning contributes reciprocally to lifelong learning, making it sustainable and functional in the conditions of the contemporary era. Given the complex role of knowledge, learning must be more than the mere memorization of facts. Self-regulated learning is a process that reflects the synergistic effect of various components and the dimensions within those components. It is a multidimensional process encompassing motivational, cognitive, metacognitive, and behavioral domains. The research is based on the assumption that different individual, family, and school factors may have varying effects on students’ self-regulated learning.
Accordingly, the aim of the study is to examine students’ assessments of self-regulated learning, as well as the relationships between these assessments and students’ sociostatus characteristics, individual characteristics, and characteristics of the family and school environment. The aim is further extended to examining teachers’ assessments of students’ self-regulated learning, as well as the relationships between these assessments, students’ assessments, and teachers’ socio-status characteristics. The research aim was operationalized through eleven research tasks, the implementation of which required the
use of diverse and comprehensive research instruments. The theoretical analysis
highlights the complexity of the concept of self-regulated learning, as well as the specification of individual, family, and school-related factors. The empirical study is based on a quantitative research approach. The research sample was structured into two subsamples. The first subsample consists of final-year primary school students and final-year secondary school students. The second subsample consists of teachers of final-year primary school classes and final-year secondary school classes. The sample included students and teachers from schools in the areas of Trebinje and East Sarajevo. The total sample comprised 923 students and 227 teachers. The research findings indicate that students’ socio-status characteristics exert both a selective and a relevant influence on self-regulated learning. The results revealed statistically significant relationships between self-regulated learning and students’ approaches to learning, extraversion as a personality trait, parenting styles, as well as teachers’ instructional
styles. Statistically significant differences in students’ assessments of self-regulated learning were identified with respect to family functioning, as well as the level of demands and the degree of support provided by parents. A statistically significant relationship was also found between students’ self-regulated learning and teachers’ use of humor in instruction. Furthermore, there are statistically significant differences between students’ and teachers’ assessments of students’ self-regulated learning. The integrative nature of self-regulated learning is confirmed by the results indicating interrelationships among its constituent components. Teachers’ socio-status characteristics also have a selective and partially significant influence on the assessment of students’ self-regulated learning. The pedagogical implications are reflected in the
improvement of the overall educational practice, the need for different approaches to fostering self-regulated learning, as well as the enhancement of cooperation between family and school, all with the aim of successfully developing students’ self-regulated learning.
self-regulated learning, individual factors, family factors, school factors,
components of self-regulated learning, dimensions of self-regulated learning.
S 270
Serbian
Савремено друштво и образовање постављају пред појединца захтјев за континуираним, цјеложивотним учењем и сталним прилагођавањем промјенљивим образовним и професионалним изазовима. У том контексту саморегулисано учење представља кључну вјештину активног и успјешног учења, која омогућава појединцу да преузме одговорност за сопствени процес учења.
Истовремено, саморегулисано учење повратно доприноси цјеложивотном учењу, чинећи га одрживим и функционалним у условима савременог доба. Имајући у виду комплексну улогу знања, учење мора бити више од меморисања чињеница.
Саморегулисано учење је процес којим се приказује синергијски ефекат различитих компоненти и димензија унутар тих компоненти. То је мултидимензионалан процес који укључује мотивациону, когнитивну, метакогнитивну и бихевиоралну област. У истраживању се полази од идеје да различити индивидуални, породични и школски чиниоци, могу имати различит утицај на саморегулисано учење ученика. Стога је циљ истраживања испитати процјене ученика о саморегулисаном учењу, као и односе тих процјена са социјално статусним карактеристикама ученика, индивидуалним
карактеристикама ученика и карактеристикама породичног и школског окружења. Циљ је проширен и на испитивање процјена наставника о саморегулисаном учењу ученика, као и односе тих процјена са процјенама ученика и социјално-статусним карактеристикама наставника. Истраживачки циљ конкретизован је кроз једанаест истраживачких задатака, чија је реализација захтијевала употребу разноврсних и обухватних истраживачких инструмената.
Теоријским проучавањем указује се на сложеност концепта саморегулисаног учења као и конкретизацију индивидуалних, породичних и школских чинилаца. Емпиријско истраживање засновано је на квантитативном истраживачком приступу. Узорак истраживања је структурисан у два подузорка. Први подузорак чине ученици завршних разреда основне и завршних разреда средње школе.
Други подузорак чине наставници завршних разреда основне школе и завршних разреда средње школе. Узорком су обухваћени ученици и наставници школа, са подручја Требиња и Источног Сарајева. Укупан узорак који је ушао у истраживање је 923 ученика и 227 наставника. Резултати истраживања указују да социјално статусне карактеристике ученика имају истовремено селективан и релевантан утицај у саморегулисаном учењу ученика. Резултати су показали статистички значајну повезаност између саморегулисаног учења и приступа ученика учењу, екстраверзије као особине личности, родитељског стила васпитања, те стила рада наставника. Статистички значајне разлике у процјенама саморегулисаног учења ученика утврђене су с обзиром на функционалност породице и с обзиром на ниво захтјева и степен подршке коју пружају родитељи.
Између саморегулисаног учења ученика и наставничке примјене хумора у настави
утврђена је статистички значајана повезаност. Такође, постоје статистички значајне разлике у процјенама ученика и наставника о саморегулисаном учењу ученика. Да је саморегулисано учење интегративни процес потврђују и резултати међусобне повезаности компоненти које га чине. Социјално статусне карактеристике наставника имају такође селективан и дјелимично значајан утицај у процјенама саморегулисаног учења ученика. Педагошке импликације огледају се у унапређењу цјелокупне васпитно-образовне праксе, потреби за различитим приступима подстицања саморегулисаног учења, те унапређењу сарадње породице и школе, а све у циљу успјешне саморегулације учења ученика.
https://phaidra.unibl.org/detail_object/o:3912
