“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Поповић, Кристијан
Вршњачко учење и формирање интеркултуралних компетенција ученика
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Pedagogija
Other Theses Metadata
Peer learning and formation of students' intercultural competences
294 листа
Друштвене науке - Педагогија
Social sciences - Pedagogical sciences
Датум одбране: 07.10.2024.
Микановић, Бране (mentor)
Вршњачко учење је заступљено на свим нивоима образовања и подразумијева процес путем кога ученици стичу знања и развијају вјештине кроз активну сарадњу и подршку својих вршњака. Прилагођава се ситуацији и природи учења, зато се могу разликовати неформално вршњачко учење које доминира у слободном времену, те формално вршњачко учење које се препознаје као учење од вршњака у цијелом одјељењу. У раду се полази од идеје да вршњачко учење може бити корисно у процесу интеркултуралног учења, односно да може допринијети унапређивању интеркултуралне компетентности ученика.
Циљ рада се огледа у теоријском и емпиријском проучавању доприноса примјене вршњачког учења у процесу формирања интеркултуралних компетенција ученика. Теоријским проучавањем се указује на педагошко-психолошке основе вршњачког учења, неопходне за научно утемељење у процесу интеркултуралног развоја ученика. Емпиријско проучавање у раду је засновано на квантитативном и квалитативном истраживачком приступу. На узорку од 534 ученика основне и средње школе, факторском анализом су идентификоване компоненте које детерминишу вршњачко учење и интеркултуралне компетенције ученика, утврђена је заступљеност вршњачког учења међу ученицима, као и ниво развијености њихових интеркултуралних компетенција. У другом дијелу емпиријског проучавања проводи се акиционо истраживање у два разреда основне и два разреда средње школе. Примијењен је акциони програм вршњачког учења с циљем унапређивања интеркултуралних компетенција ученика. Резултати акционог истраживања указују на допринос вршњачког учења развоју интеркултуралних знања, вјештина и ставова ученика. Квалитативном анализом садржаја утврђена су и обиљежја вршњачког учења у формирању интеркултуралне компетентности.
Потребно је развијати културу вршњачког учења, али оно не треба да доминира у наставном процесу. Пожељно је да се комбинује са различитим иновативним начинима рада који могу унаприједити интеркултуралну компетентност ученика, као и да се повремено примјењује у различитим контекстима васпитно-образовног рада на свим нивоима школовања.
Peer learning is represented at all levels of education and implies a process through which students acquire knowledge and develop skills through active cooperation and support from their peers. It adapts to the situation and nature of learning, that is why informal peer learning, which dominates in free time, and formal peer learning, which is recognized as learning from peers in the classroom, can be distinguished. The paper is based on the idea that peer learning can be useful in the process of intercultural learning, it can contribute to the improvement of students' intercultural competence.
The goal of the work is reflected in the theoretical and empirical study of the contribution of the application of peer learning in the process of forming intercultural competences of students. The theoretical study points to the pedagogical and psychological foundations of peer learning, which are necessary for a scientific foundation in the process of intercultural development of students. The empirical study in the paper is based on a quantitative and qualitative research approach. On a sample of 534 elementary and high school students, factor analysis identified the components that determine peer learning and intercultural competence of students, the representation of peer learning among students, as well as the level of development of their intercultural competence was determined. In the second part of the empirical study, a action research is conducted in two primary and two secondary school classes. An action program of peer learning was implemented with the aim of improving students' intercultural competences. The results of the action research indicate the contribution of peer learning to the development of students' intercultural knowledge, skills and attitudes. The qualitative analysis of the content also determined the characteristics of peer learning in the formation of intercultural competence.
It is necessary to develop a culture of peer learning, but it should not dominate the teaching process. It is desirable that it is combined with different innovative ways of working that can improve the intercultural competence of students, as well as that it is occasionally applied in different contexts of educational work at all levels of schooling.
вршњачко учење, интеркултуалне компетенције, ученици, основна школа, средња школа, акционо истраживање, кванитативна и квалитативна анализа
Вршњачко учење је заступљено на свим нивоима образовања и подразумијева процес путем кога ученици стичу знања и развијају вјештине кроз активну сарадњу и подршку својих вршњака. Прилагођава се ситуацији и природи учења, зато се могу разликовати неформално вршњачко учење које доминира у слободном времену, те формално вршњачко учење које се препознаје као учење од вршњака у цијелом одјељењу. У раду се полази од идеје да вршњачко учење може бити корисно у процесу интеркултуралног учења, односно да може допринијети унапређивању интеркултуралне компетентности ученика.
Циљ рада се огледа у теоријском и емпиријском проучавању доприноса примјене вршњачког учења у процесу формирања интеркултуралних компетенција ученика. Теоријским проучавањем се указује на педагошко-психолошке основе вршњачког учења, неопходне за научно утемељење у процесу интеркултуралног развоја ученика. Емпиријско проучавање у раду је засновано на квантитативном и квалитативном истраживачком приступу. На узорку од 534 ученика основне и средње школе, факторском анализом су идентификоване компоненте које детерминишу вршњачко учење и интеркултуралне компетенције ученика, утврђена је заступљеност вршњачког учења међу ученицима, као и ниво развијености њихових интеркултуралних компетенција. У другом дијелу емпиријског проучавања проводи се акиционо истраживање у два разреда основне и два разреда средње школе. Примијењен је акциони програм вршњачког учења с циљем унапређивања интеркултуралних компетенција ученика. Резултати акционог истраживања указују на допринос вршњачког учења развоју интеркултуралних знања, вјештина и ставова ученика. Квалитативном анализом садржаја утврђена су и обиљежја вршњачког учења у формирању интеркултуралне компетентности.
Потребно је развијати културу вршњачког учења, али оно не треба да доминира у наставном процесу. Пожељно је да се комбинује са различитим иновативним начинима рада који могу унаприједити интеркултуралну компетентност ученика, као и да се повремено примјењује у различитим контекстима васпитно-образовног рада на свим нивоима школовања.
https://phaidra.unibl.org/detail_object/o:3344
