“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Каруин, Соња
Дефиниције, примјери и аналогије као средства у васпитно-образовном раду
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Pedagogija
Other Theses Metadata
Definitions, examples and analogies as tools in educational work
404 листа
Друштвене науке - Педагогија
Social sciences - Pedagogical sciences
Датум одбране: 26.01.2024.
Павловић, Златко (mentor)
Предмет истраживања ове дисертације јесу дефиниције, примјери и аналогије као средства у васпитно-образовном раду. Циљ истраживања је испитати процјене ученика и наставника о ефектима примјене дефиниција, примјера и аналогија у васпитно-образовном раду, као и односе тих процјена са социјално статусним карактеристикама ученика и наставника, те ученичких процјена са њиховим приступима учењу и метакогнитивним стратегијама. Додатно је циљ обухватио анализирање заступљености и врста дефиниција, примјера и аналогија у уџбеницима физике и биологије за седми разред, те физике, биологије и хемије за осми и девети разред основне школе у Републици Српској. Имајући у виду сложеност циља и истраживачких задатака који из њега проистичу у истраживању су примијењене: метода теоријске анализе, компаративна метода и сервеј метода. Узорак чини 799 ученика седмог, осмог и деветог разреда и 124 наставника у основним школама на подручју Сарајевско-романијске регије. Узорак за проучавање чине уџбеници физике и биологије за седми разред, те физике, хемије и биологије за осми и девети разред, укупно осам уџбеника. Основни закључак који проистиче из резултата овог истраживања јесте да и наставници и ученици најпозитивније процјене (међу посматраним средствима) дају аналогијама. Слажу се да аналогије имају предности над дефиницијама и примјерима као средствима васпитно-образовног рада. Тај резултат је врло очигледан и врло постојан. И кад се узимају у обзир социјално-статусне карактеристике тај резултат остаје постојан. Слично је и код наставника. Таква општа сагласност даје снажну подршку примјени аналогија у васпитно-образовном раду, посебно као средства за објашњавање садржаја учења. За уџбенике је добијено да се аналогије користе око 18 пута мање у односу на дефиниције и око 10 пута мање у односу на примјере. То је разумљиво будући да је у већини случајева много лакше формулисати дефиницију него пронаћи одговорајући примјер, а посебно је теже формулисати адекватну аналогију, али то не оправдава толики дисбаланс, посебно када се узму у обзир процјене о ефикасности аналогија као средства у васпитно-образовном раду. Мора се нагласити да резултати овог истраживања никако не говоре против примјене дефиниција и примјера, напротив. То су важна и незаобилазна средства у васпитно-образовном раду. Потребно је да наставници имају свијест о начинима њихове оптималне примјене, али и о њиховим ограничењима која се у одређеној мјери, могу отклонити ако се допуне аналогијама.
The subject of research in this dissertation is definitions, examples and analogies as tools in educational work. The goal of the research is to examine student and teacher assessments of the effects of applying definitions, examples and analogies in educational work, as well as the relationship of these assessments with the social status characteristics of students and teachers, and student assessments with their approaches to learning and metacognitive strategies. In addition, the goal included analyzing the representation and types of definitions, examples and analogies in the textbooks of physics and biology for the seventh grade, and physics, biology and chemistry for the eighth and ninth grade of primary schools in the Republic of Srpska. Bearing in mind the complexity of the goal and the research tasks arising from it, the research used: the method of theoretical analysis, the comparative method and the survey method. The sample consists of 799 seventh, eighth and ninth grade students and 124 teachers in primary schools in the Sarajevo-Romania region. The sample for study consists of physics and biology textbooks for the seventh grade, and physics, chemistry and biology for the eighth and ninth grades, a total of eight textbooks. The main conclusion that emerges from the results of this research is that both teachers and students give the most positive assessments (among the observed means) to analogies. They agree that analogies have advantages over definitions and examples as means of educational work. That result is very obvious and very persistent. And when social-status characteristics are taken into account, that result remains stable. It is the same with teachers. Such general agreement gives strong support to the application of analogies in educational work, especially as a means of explaining learning content. For textbooks, it was found that analogies are used about 18 times less than definitions and about 10 times less than examples. This is understandable, since in most cases it is much easier to formulate a definition than to find an appropriate example, and it is especially difficult to formulate an adequate analogy, but this does not justify such an imbalance, especially when taking into account the assessments of the effectiveness of analogies as a means of educational work. . It must be emphasized that the results of this research in no way speak against the application of definitions and examples, on the contrary. These are important and indispensable tools in educational work. It is necessary for teachers to be aware of the ways of their optimal application, but also of their limitations, which can be removed to a certain extent if they are supplemented with analogies.
Предмет истраживања ове дисертације јесу дефиниције, примјери и аналогије као средства у васпитно-образовном раду. Циљ истраживања је испитати процјене ученика и наставника о ефектима примјене дефиниција, примјера и аналогија у васпитно-образовном раду, као и односе тих процјена са социјално статусним карактеристикама ученика и наставника, те ученичких процјена са њиховим приступима учењу и метакогнитивним стратегијама. Додатно је циљ обухватио анализирање заступљености и врста дефиниција, примјера и аналогија у уџбеницима физике и биологије за седми разред, те физике, биологије и хемије за осми и девети разред основне школе у Републици Српској. Имајући у виду сложеност циља и истраживачких задатака који из њега проистичу у истраживању су примијењене: метода теоријске анализе, компаративна метода и сервеј метода. Узорак чини 799 ученика седмог, осмог и деветог разреда и 124 наставника у основним школама на подручју Сарајевско-романијске регије. Узорак за проучавање чине уџбеници физике и биологије за седми разред, те физике, хемије и биологије за осми и девети разред, укупно осам уџбеника. Основни закључак који проистиче из резултата овог истраживања јесте да и наставници и ученици најпозитивније процјене (међу посматраним средствима) дају аналогијама. Слажу се да аналогије имају предности над дефиницијама и примјерима као средствима васпитно-образовног рада. Тај резултат је врло очигледан и врло постојан. И кад се узимају у обзир социјално-статусне карактеристике тај резултат остаје постојан. Слично је и код наставника. Таква општа сагласност даје снажну подршку примјени аналогија у васпитно-образовном раду, посебно као средства за објашњавање садржаја учења. За уџбенике је добијено да се аналогије користе око 18 пута мање у односу на дефиниције и око 10 пута мање у односу на примјере. То је разумљиво будући да је у већини случајева много лакше формулисати дефиницију него пронаћи одговорајући примјер, а посебно је теже формулисати адекватну аналогију, али то не оправдава толики дисбаланс, посебно када се узму у обзир процјене о ефикасности аналогија као средства у васпитно-образовном раду. Мора се нагласити да резултати овог истраживања никако не говоре против примјене дефиниција и примјера, напротив. То су важна и незаобилазна средства у васпитно-образовном раду. Потребно је да наставници имају свијест о начинима њихове оптималне примјене, али и о њиховим ограничењима која се у одређеној мјери, могу отклонити ако се допуне аналогијама.
https://phaidra.unibl.org/detail_object/o:3168
