“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Калинић, Драган
Анализа употребе кардиоваскуларних лијекова у Републици Српској и усаглашеност њихове употребе са клиничким смјерницама
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 (CC BY-NC-SA 3.0)
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Medicinske nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Medicinski fakultet
Other Theses Metadata
Analysis of the use of cardiovascular drugs in the Republic of Srpska and compliance of their use with clinical guidelines
медицинске и здравствене науке - фармацеутске науке - социјална фармација и фармацеутско законодавство / medical and health sciences - pharmaceutical sciences - social pharmacy and pharmaceutical legislation
Легетић, Бранка (mentor)
Циљ анализе: У последње двijе деценије дошло је до значајних промjена у обрасцу
употребе лијекова за терапију КВ болести, а у складу са новим смјерницама заснованим на клиничким истраживањима. Основна сврха овог истраживања била је да се анализира укупна ванболничка употреба према ДДД/1000ст/дан и потрошња у КМ, подгрупа лијекова за терапију КВ болести у Републици Српској, а са фокусом на КВ лијекове (ATCC) и антикоагулансе (В01) током 11-годишњег периода праћења. Потом да се утврди тренд ванболничке потрошње тих лијекова као највећег генератора у укупној употреби лијекова, тe да се процијени квалитет и рационалност прописивања.
Методе: У овој фармакоепидемиолошкој, ретроспективној и опсервационој студији,
подаци о употреби и финансијској потрошњи лијекова су анализирани у периоду 2019.г.-2019.г. примјеном АТС/DDD методологије и изражени као број ДДД/1000ст/дан.
Анализа трошкова за лијекове је кориштена за процјену годишње потрошње лијекова у
КМ на основу DDD. Квалитет и рационалност прописивања лијекова процјењивани су
методом „Drug utilization 90%" (DU90%), те методом подударањa сегмента DU90% са
релевантним стручним смјерницама.
Резултати: Током анализираног периода, употреба лијекова за терапију КВ болести
порасла је скоро 3 пута по броју ДДД/1000ст/дан (ATC С: 163.16-487.70; ATC В: 52.8-131.67), уз раст трошкова у истом периоду у КМ (ATC С: 36 043 924.70 – 36 629 098.90;ATC В: 6 801 421.16 – 9 726 217.80). То је углавном подстакнуто повећаном употребом лијекова који дјелују на РАС, а са преко 50% у 2019.г. Међу њима три АCEI (еналаприл,еналаприл хцтз и рамиприл) се налазе константно у првих 5 најпрописиванијих лијекова, са растом 35%-55% током анализираног периода.
Закључци: Употреба лијекова за КВ болести у Републици Српској је у сталном порасту, те је у највећем дијелу усклађена са терапијским смјерницама клиничких водича и листама лијекова Фонда здравственог осигурања. Резултати и трендови су упоредиви са другим земљама, али и даље употреба лијекова за снижавање липида представља најмањи удио у укупној употреби лијекова за лијечење кардиоваскуларних болести, у поређењу са земљама са развијенијом фармакотерапијском праксом.
Background: In the last two decades, there have been significant changes in the pattern of utilization of medicines for CV disease therapy, in accordance with new guidelines based on clinical research. The main purpose of this research was to analyze the total outpatient utilization according to DDD/1000st/day and expenditure in KM, a subgroup of medicines for the treatment of CV diseases in the Republic of Srpska, with a focus on CV medicines (ATCC) and anticoagulants (В01) during the 11 - annual observed period. Then to determine the trend of outpatient consumption of those medicines as the biggest generator in the total utilization of medicines, and to assess the quality and rationality of prescribing.
Methods: In this pharmacoepidemiological, retrospective and observational study, data on the utilization and financial consumption of medicines were analyzed in the period 2019-2019 using the ATС/DDD methodology and expressed as the number of DDD/1000st/day. Analysis of medicines costs was used to estimate annual medicine consumption in KM based on DDD.
The quality and rationality of prescribing medicines were assessed using the "Drug utilization 90%" (DU90%) method and the method of matching the DU90% segment with relevant professional guidelines.
Results: During the analyzed period, the utilization of medicines for CV disease therapy increased almost 3 times by the number of DDD/1000st/day (ATC C: 163.16 - 487.70; ATCB: 52.8 - 131.67), with an increase in costs in the same period in KM (ATC C: 36 043 924.70– 36 629 098.90; ATC B: 6 801 421.16 -9 726 217.80). This is mainly driven by the increased utilization of medicines that act on RAS, with over 50% in 2019. Among them, three ACEIs (enalapril, enalapril hctz and ramipril) are constantly in the top 5 most prescribed medicines, with a growth of 35%-55% during the analyzed period.
Conclusions: The utilization of medicines for CV diseases in the Republic of Srpska is constantly increasing, and for the most part it corresponded to the therapeutic guidelines of clinical guides and the list of medicines of the Health Insurance Fund. The results and trends are comparable with other countries, but still the utilization of lipid-lowering medicines represents the smallest share in the total utilization of medicines for the treatment of cardiovascular diseases, compared to countries with more developed pharmacotherapeutic practice.
кардиоваскуларне болести, квалитет и рационалност прописивања лијекова, ATC/DDD методологија, фармакоепидемиологија, DU 90% метода, клинички водичи, тренд прописивања лијекова
cardiovascular diseases, quality and rationality of drug prescription, ATC/DDD methodology, pharmacoepidemiology, DU 90% method, clinical guides, medicine prescription trend
prema CERIF šifrarniku : B680 / B740
Serbian
Циљ анализе: У последње двijе деценије дошло је до значајних промjена у обрасцу
употребе лијекова за терапију КВ болести, а у складу са новим смјерницама заснованим на клиничким истраживањима. Основна сврха овог истраживања била је да се анализира укупна ванболничка употреба према ДДД/1000ст/дан и потрошња у КМ, подгрупа лијекова за терапију КВ болести у Републици Српској, а са фокусом на КВ лијекове (ATCC) и антикоагулансе (В01) током 11-годишњег периода праћења. Потом да се утврди тренд ванболничке потрошње тих лијекова као највећег генератора у укупној употреби лијекова, тe да се процијени квалитет и рационалност прописивања.
Методе: У овој фармакоепидемиолошкој, ретроспективној и опсервационој студији,
подаци о употреби и финансијској потрошњи лијекова су анализирани у периоду 2019.г.-2019.г. примјеном АТС/DDD методологије и изражени као број ДДД/1000ст/дан.
Анализа трошкова за лијекове је кориштена за процјену годишње потрошње лијекова у
КМ на основу DDD. Квалитет и рационалност прописивања лијекова процјењивани су
методом „Drug utilization 90%" (DU90%), те методом подударањa сегмента DU90% са
релевантним стручним смјерницама.
Резултати: Током анализираног периода, употреба лијекова за терапију КВ болести
порасла је скоро 3 пута по броју ДДД/1000ст/дан (ATC С: 163.16-487.70; ATC В: 52.8-131.67), уз раст трошкова у истом периоду у КМ (ATC С: 36 043 924.70 – 36 629 098.90;ATC В: 6 801 421.16 – 9 726 217.80). То је углавном подстакнуто повећаном употребом лијекова који дјелују на РАС, а са преко 50% у 2019.г. Међу њима три АCEI (еналаприл,еналаприл хцтз и рамиприл) се налазе константно у првих 5 најпрописиванијих лијекова, са растом 35%-55% током анализираног периода.
Закључци: Употреба лијекова за КВ болести у Републици Српској је у сталном порасту, те је у највећем дијелу усклађена са терапијским смјерницама клиничких водича и листама лијекова Фонда здравственог осигурања. Резултати и трендови су упоредиви са другим земљама, али и даље употреба лијекова за снижавање липида представља најмањи удио у укупној употреби лијекова за лијечење кардиоваскуларних болести, у поређењу са земљама са развијенијом фармакотерапијском праксом.
https://phaidra.unibl.org/detail_object/o:2784
