“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Партало, Сања
Развој пријатељства предшколске дјеце у институционалном васпитању
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Докторска дисертација
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Bez izbora
Other Theses Metadata
THE DEVELOPMENT OF FRIENDSHIP AMONG PRESCHOOL CHILDREN IN INSTITUTIONAL EDUCATION
344 листа
Педагогија - Општа педагогија /
Pedagogy - General pedagogy
Датум одбране: 3. 11. 2017.
Богојевић, Светозар (mentor)
Проучавање проблема развоја пријатељства предшколске дјеце у времену наглашене дехуманизације међуљудских односа има посебну педагошку вриједност и значај.Циљ истраживања огледао се у емпиријском утврђивању карактеристика дјечијих интеракционих односа у природном вршњачком контексту унутар институција предшколског васпитања, посматарјући дјецу као активне учеснике у конструисању властитог друштвеног живота и конституисању самосвијести кроз повезаност свих испитиваних аспеката пријатељства. Примјењен је и квантитативни и квалитативни истраживачки приступ. Квантитативни дио истраживањаје спроведен на узорку од 2009 дјеце предшколског узраста или 78 вртићких група (опсервациона скала и социометријски упитник) и 150 васпитача предшколске дјеце (упитник). Квалитативни дио истраживања - акционо истраживање је реализованo на узорку од осам вртићких група и њихових васпитача.Факторском анализом података прикупљених опсервационом скалом интерпретиранје емпиријски модел пријатељства предшколске дјеце у којем први и други фактор објашњавају социјално понашање (нагласак на социјализацији) док основу трећег и четвртог фактора чини емоцијама засићено понашање (нагласак на индивидуализацији). Добијени резултати указују и на то да упоредо са узрастом дјетета пријатељства постају сложенија и психолошки утемељенија, заснована на узајамном разумијевању и наклоности. У погледу испољавања појединих аспеката пријатељства утврђене су полне разлике у корист дјевојчица. Није утврђена статистички значајна разлика између појединих аспеката пријатељствапредшколске дјеце с обзиром на породични статус, што се објашњава великим утицајем институционалног васпитногконтекста на развој пријатељства. Поступком вишеструке регресионе анализе (метод Stepwise) објашњен је односизмеђу четири аспекта пријатељства и социометријског статуса дјетета. Приближавање алтруизму се издваја као статистички значајан предиктор социјалне прихваћености, док је доминантан предиктор социјалне одбачености у групи удаљавање од егоизма који се јавља у свим добијеним моделима на свим узрасним групама, те код дјечака и дјевојчица.Ефекти примјене „Програма подстицања развоја пријатељства предшколске дјеце у институционалном васпитању“ потврђују да је могуће васпитно дјеловати надјечја пријатељства у вртићу. Васпитање у вртићком контексту није могуће успјешно остварити без уважавања неинтеционалног – спонтаног, неформалног.
preschool child, friendship, institutional education, open education, quantitative and qualitative research approach, active research
S 270
Serbian
Проучавање проблема развоја пријатељства предшколске дјеце у времену наглашене дехуманизације међуљудских односа има посебну педагошку вриједност и значај.Циљ истраживања огледао се у емпиријском утврђивању карактеристика дјечијих интеракционих односа у природном вршњачком контексту унутар институција предшколског васпитања, посматарјући дјецу као активне учеснике у конструисању властитог друштвеног живота и конституисању самосвијести кроз повезаност свих испитиваних аспеката пријатељства. Примјењен је и квантитативни и квалитативни истраживачки приступ. Квантитативни дио истраживањаје спроведен на узорку од 2009 дјеце предшколског узраста или 78 вртићких група (опсервациона скала и социометријски упитник) и 150 васпитача предшколске дјеце (упитник). Квалитативни дио истраживања - акционо истраживање је реализованo на узорку од осам вртићких група и њихових васпитача.Факторском анализом података прикупљених опсервационом скалом интерпретиранје емпиријски модел пријатељства предшколске дјеце у којем први и други фактор објашњавају социјално понашање (нагласак на социјализацији) док основу трећег и четвртог фактора чини емоцијама засићено понашање (нагласак на индивидуализацији). Добијени резултати указују и на то да упоредо са узрастом дјетета пријатељства постају сложенија и психолошки утемељенија, заснована на узајамном разумијевању и наклоности. У погледу испољавања појединих аспеката пријатељства утврђене су полне разлике у корист дјевојчица. Није утврђена статистички значајна разлика између појединих аспеката пријатељствапредшколске дјеце с обзиром на породични статус, што се објашњава великим утицајем институционалног васпитногконтекста на развој пријатељства. Поступком вишеструке регресионе анализе (метод Stepwise) објашњен је односизмеђу четири аспекта пријатељства и социометријског статуса дјетета. Приближавање алтруизму се издваја као статистички значајан предиктор социјалне прихваћености, док је доминантан предиктор социјалне одбачености у групи удаљавање од егоизма који се јавља у свим добијеним моделима на свим узрасним групама, те код дјечака и дјевојчица.Ефекти примјене „Програма подстицања развоја пријатељства предшколске дјеце у институционалном васпитању“ потврђују да је могуће васпитно дјеловати надјечја пријатељства у вртићу. Васпитање у вртићком контексту није могуће успјешно остварити без уважавања неинтеционалног – спонтаног, неформалног.