“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Весна Богичевић
Утицај ревизије пословања на одрживост јавног сектора
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Ekonomski fakultet
Katedra za računovodstvo i poslovne finansije
Other Theses Metadata
The impact of audit operations on the sustainability of the public sector
Новак Кондић (predsednik komisije)
Душко Шњегота (član komisije)
Радомир Божић (član komisije)
Садржајни оквир докторске дисертације указује на значај ревизије пословања
у процјени и управљању ризицима у јавном сектору, чиме се постиже одрживост
јавног сектора. Дакле, циљ истраживања фокусиран је дефинисање улоге и значаја
ревизије пословања у јавном сектору. Узимајући у обзир нестабилно функционисање
јавног сектора у Босни и Херцеговини, питање од кога смо пошли у истраживању
гласи: „Да ли се примјеном ревизије пословања у јавном сектору може утицати на
одрживост јавног сектора?“
Емпиријско истраживање спроведено је на територији Босне и Херцеговине, у периоду
од јануара 2014. године до марта 2015. године. Истраживање је спроведено
примјеном анкетног упитника и структуираног интервјуа у свим ентитетима БиХ,
од чега је 50,80% истраживања спроведено у Републици Српској (Бања Лука,
Бијељина, Братунац, Вишеград, Власеница, Добој, Зворник, Милићи, Модрича, Пале,
Соколац, Требиње, Угљевик), 32,36% истраживања у Федерацији Босне и Херцеговине
(Бихаћ, Бугојно, Горажде, Зеница, Ливно, Мостар, Сарајево, Травник, Тузла, Широки
Бријег) и 16,84% у Брчко дистрикту (Брчко). За статистичку обраду прикупљених
података кориштени су програми SPSS (Statistical Package for Social Studies) систему -
верзија 22 и Microsoft Office Excel 2007. Од статистичких анализа примјењена је
дескриптивна статистичка анализa по којој је приказивање података извршено
графички и табеларно. Поред дескриптивне статистичке анализе примјенили смо и
инференцијалну статистичку анализу за утврђивање повезаности варијабли и
поређење група на варијаблама. За утврђивање повезаности посматраних варијабли
кориштена је Спирманова корелација (Spearman Correlations). Анализа варијансе и
дистрибуција варијабли извршена је помоћу One - Way ANOVA, при чему смо испитали
предуслов хомогености варијансе и вриједност дистрибуције варијабли. У процесу
израде докторске дисертације кориштене су различите методе, као што су:
дедуктивна и индуктивна метода, компаративна метода, историјска метода,
метода класификације, метода статистичке анализе, метода испитивања и
комбинација претходних метода.
Резултати истраживања су показали да јавни сектор у БиХ, због велике
задужености, има потребу за системском реформом која треба да се заснива на
примјени ревизије пословања. Тиме се отвара могућност за остварењем једног од
важнијих циљева пословања – идентификовање и свођење ризика у јавном сектору на
прихватљив ниво.
Циљ који се жели постићи ревизијом пословања у јавном сектору је утврђивање
концепта „3Е“, при чему се долази до закључка да ли је јавни сектор (или ентитет
јавног сектора), у посматраном периоду пословао (не)успјешно, и да ли се услуге
корисницима пружају на квалитетан начин. Због значаја претходно наведеног циља,
истраживањем смо анализирали концепт „3Е“ у ентитетима јавног сектора
(здравство, образовање, правосуђе, полиција, пореска управа, управа за индиректно
опорезивање, јавна предузећа, локална самоуправа) у БиХ, гдје смо дошли до податка
да се запослени у јавном сектору, у довољној мјери, не придржавају овог концепта. То
значи да је у ентитетима заступљено неекономично и неефикасно пословање. Да би се
стање довело у равнотежу, у будућем периоду морају се предузети озбиљне мјере у
ентитетима јавног сектора које ће омогућити економичније, ефикасније и
ефективније пословање.
Истраживањем је елаборирано да се допринос примјене ревизије пословања у јавном
сектору темељи на:
јачању одговорности носилаца власти, односно, подизању одговорности свих
актера у јавном сектору на знато већи ниво;
економичнијем, ефикаснијем и ефективнијем трошењу јавних средстава;
унапређењу система квалитета јавног сектора.
Из претходне констатације можемо закључити да је основни разлог провођења
ревизије пословања у јавном сектору јачање одговорности носилаца власти и увид у
начин кориштења јавних средстава, како би се остварила стабилност и одрживост
јавног сектора. У вези с тим, истраживањем смо дали одговор на претходно наведено
питање и потврдили главну хипотезу: „Примјеном ревизије пословања у јавном
сектору утиче се на његову одрживост“.
Садржајни оквир докторске дисертације указује на значај ревизије пословања
у процјени и управљању ризицима у јавном сектору, чиме се постиже одрживост
јавног сектора. Дакле, циљ истраживања фокусиран је дефинисање улоге и значаја
ревизије пословања у јавном сектору. Узимајући у обзир нестабилно функционисање
јавног сектора у Босни и Херцеговини, питање од кога смо пошли у истраживању
гласи: „Да ли се примјеном ревизије пословања у јавном сектору може утицати на
одрживост јавног сектора?“
Емпиријско истраживање спроведено је на територији Босне и Херцеговине, у периоду
од јануара 2014. године до марта 2015. године. Истраживање је спроведено
примјеном анкетног упитника и структуираног интервјуа у свим ентитетима БиХ,
од чега је 50,80% истраживања спроведено у Републици Српској (Бања Лука,
Бијељина, Братунац, Вишеград, Власеница, Добој, Зворник, Милићи, Модрича, Пале,
Соколац, Требиње, Угљевик), 32,36% истраживања у Федерацији Босне и Херцеговине
(Бихаћ, Бугојно, Горажде, Зеница, Ливно, Мостар, Сарајево, Травник, Тузла, Широки
Бријег) и 16,84% у Брчко дистрикту (Брчко). За статистичку обраду прикупљених
података кориштени су програми SPSS (Statistical Package for Social Studies) систему -
верзија 22 и Microsoft Office Excel 2007. Од статистичких анализа примјењена је
дескриптивна статистичка анализa по којој је приказивање података извршено
графички и табеларно. Поред дескриптивне статистичке анализе примјенили смо и
инференцијалну статистичку анализу за утврђивање повезаности варијабли и
поређење група на варијаблама. За утврђивање повезаности посматраних варијабли
кориштена је Спирманова корелација (Spearman Correlations). Анализа варијансе и
дистрибуција варијабли извршена је помоћу One - Way ANOVA, при чему смо испитали
предуслов хомогености варијансе и вриједност дистрибуције варијабли. У процесу
израде докторске дисертације кориштене су различите методе, као што су:
дедуктивна и индуктивна метода, компаративна метода, историјска метода,
метода класификације, метода статистичке анализе, метода испитивања и
комбинација претходних метода.
Резултати истраживања су показали да јавни сектор у БиХ, због велике
задужености, има потребу за системском реформом која треба да се заснива на
примјени ревизије пословања. Тиме се отвара могућност за остварењем једног од
важнијих циљева пословања – идентификовање и свођење ризика у јавном сектору на
прихватљив ниво.
Циљ који се жели постићи ревизијом пословања у јавном сектору је утврђивање
концепта „3Е“, при чему се долази до закључка да ли је јавни сектор (или ентитет
јавног сектора), у посматраном периоду пословао (не)успјешно, и да ли се услуге
корисницима пружају на квалитетан начин. Због значаја претходно наведеног циља,
истраживањем смо анализирали концепт „3Е“ у ентитетима јавног сектора
(здравство, образовање, правосуђе, полиција, пореска управа, управа за индиректно
опорезивање, јавна предузећа, локална самоуправа) у БиХ, гдје смо дошли до податка
да се запослени у јавном сектору, у довољној мјери, не придржавају овог концепта. То
значи да је у ентитетима заступљено неекономично и неефикасно пословање. Да би се
стање довело у равнотежу, у будућем периоду морају се предузети озбиљне мјере у
ентитетима јавног сектора које ће омогућити економичније, ефикасније и
ефективније пословање.
Истраживањем је елаборирано да се допринос примјене ревизије пословања у јавном
сектору темељи на:
јачању одговорности носилаца власти, односно, подизању одговорности свих
актера у јавном сектору на знато већи ниво;
економичнијем, ефикаснијем и ефективнијем трошењу јавних средстава;
унапређењу система квалитета јавног сектора.
Из претходне констатације можемо закључити да је основни разлог провођења
ревизије пословања у јавном сектору јачање одговорности носилаца власти и увид у
начин кориштења јавних средстава, како би се остварила стабилност и одрживост
јавног сектора. У вези с тим, истраживањем смо дали одговор на претходно наведено
питање и потврдили главну хипотезу: „Примјеном ревизије пословања у јавном
сектору утиче се на његову одрживост“.