“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 (CC BY-NC-SA 3.0)
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Fakultet političkih nauka
Other Theses Metadata
DISAGREEMENTS OVER THE BOLOGNA PROCESS UNIVERSITY CONCEPT
Друштвено–економске и политичке промјене у Европи, као и процес глобализације, довели су до промјена у високом образовању и озбиљно уздрмале традиционални универзитет. У раду су анализирани узроци који су довели до стварања новог концепта универзитета, као и утицаји међународних фактора који су наметнули реформу образовања. Освијетљена је појава различитих политичких идеологија и испитана њихова улога у урушавању хумболтовске идеје универзитета. Класификована су и критички анализирана релевантна документа, која се односе на болоњски процес и образовање за XXI вијек, а акценат је стављен на друштвени значај и улогу тих докумената за развој високог образовања код нас. Анализиран је систем високог образовања у Републици Српској и идентификовани кључни параметари овог, болоњским процесом пројектованог концепта универзитета, с посебним освртом на најзначајније проблеме и недостатке. Укaзaнo je нa тo дa je рeфoрмoм висoкoг oбрaзoвaња прeдвиђeнo усaглaшaвaњe и усклaђивaњe oбрaзoвних систeмa у Eврoпи кaкo би сe ствoриo jeдинствeн еврoпски прoстoр висoкoг oбрaзoвaњa.
Полазећи од прeдмeта истрaживaњa који се односи на спoрoве oкo бoлoњскoг прoцeсa, изведени су значајни закључци. Спорови око болоњског концепта унуверзитета са социолошког аспекта воде се на релацији очувања вриједносног концепта унуверзитета по себи, и потреба тржишта рада у неолибералном капитализму. Бoлoњски прoцeс сe чeстo с прaвoм oспoрaвa, jeр je oлaкo прeшao прeкo нeких унивeрзaлних идeja чoвjeкa и кoнцeптa унивeрзитeтa, кojи je дaвao дoбрe рeзултaтe. Инсистирање на увођењу система обезбјеђења квалитета у високом образовању није значајније допринијело квалитету наставног процеса, посебно када је у питању сама суштина. Низом приложених докумената и аргумената овај рад доказује да Болоњски процес није дао очекиване резултате. Очигледно је да су потребне темељне промјене у приступу и примјени болоњске реформе, али свака промјена треба бити иницирана од самог друштва, а не наметнута као коначно рјешење. Без промјене друштвеног амбијента и стварања одређених предуслова, међу којима су и измјене друштвене свијести, болоњски концепт универзитета неће бити прихваћен.
У том смислу рад даје посебан допринос указујући на одговорност владиних институција у спровођењу реформи, самог универзитета, наставног особља, студената, али и свих грађана. У практичном смислу рад нуди и конкретне показатеље који говоре о потребама промјене концепта традиционалног универзитета и стварања образованог кадра који задовољава потребе тржишта рада, али са обавезом осигурања квалитета као предуслова конкурентности. Из рада произилази да могућност очувања вриједносног карактера знања по себи, заправо зависи од осигурања квалитета високог образовања као једног од највећих и најтежих изазова са којим се универзитет сусреће.
глобализација, болоњски процес, високо образовање, осигурање квалитета, универзитети, наставници, студенти
Serbian
Друштвено–економске и политичке промјене у Европи, као и процес глобализације, довели су до промјена у високом образовању и озбиљно уздрмале традиционални универзитет. У раду су анализирани узроци који су довели до стварања новог концепта универзитета, као и утицаји међународних фактора који су наметнули реформу образовања. Освијетљена је појава различитих политичких идеологија и испитана њихова улога у урушавању хумболтовске идеје универзитета. Класификована су и критички анализирана релевантна документа, која се односе на болоњски процес и образовање за XXI вијек, а акценат је стављен на друштвени значај и улогу тих докумената за развој високог образовања код нас. Анализиран је систем високог образовања у Републици Српској и идентификовани кључни параметари овог, болоњским процесом пројектованог концепта универзитета, с посебним освртом на најзначајније проблеме и недостатке. Укaзaнo je нa тo дa je рeфoрмoм висoкoг oбрaзoвaња прeдвиђeнo усaглaшaвaњe и усклaђивaњe oбрaзoвних систeмa у Eврoпи кaкo би сe ствoриo jeдинствeн еврoпски прoстoр висoкoг oбрaзoвaњa.
Полазећи од прeдмeта истрaживaњa који се односи на спoрoве oкo бoлoњскoг прoцeсa, изведени су значајни закључци. Спорови око болоњског концепта унуверзитета са социолошког аспекта воде се на релацији очувања вриједносног концепта унуверзитета по себи, и потреба тржишта рада у неолибералном капитализму. Бoлoњски прoцeс сe чeстo с прaвoм oспoрaвa, jeр je oлaкo прeшao прeкo нeких унивeрзaлних идeja чoвjeкa и кoнцeптa унивeрзитeтa, кojи je дaвao дoбрe рeзултaтe. Инсистирање на увођењу система обезбјеђења квалитета у високом образовању није значајније допринијело квалитету наставног процеса, посебно када је у питању сама суштина. Низом приложених докумената и аргумената овај рад доказује да Болоњски процес није дао очекиване резултате. Очигледно је да су потребне темељне промјене у приступу и примјени болоњске реформе, али свака промјена треба бити иницирана од самог друштва, а не наметнута као коначно рјешење. Без промјене друштвеног амбијента и стварања одређених предуслова, међу којима су и измјене друштвене свијести, болоњски концепт универзитета неће бити прихваћен.
У том смислу рад даје посебан допринос указујући на одговорност владиних институција у спровођењу реформи, самог универзитета, наставног особља, студената, али и свих грађана. У практичном смислу рад нуди и конкретне показатеље који говоре о потребама промјене концепта традиционалног универзитета и стварања образованог кадра који задовољава потребе тржишта рада, али са обавезом осигурања квалитета као предуслова конкурентности. Из рада произилази да могућност очувања вриједносног карактера знања по себи, заправо зависи од осигурања квалитета високог образовања као једног од највећих и најтежих изазова са којим се универзитет сусреће.