“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Other Theses Metadata
Informations about mentor and dissertation
Најопштији предмет истраживања дисертације треба потражити у оквирима филозофске анализе односа Хјумове филoзофије и трансценденталних фило-
зофских концепција. Најопштији циљ овако постављеног, општег, предмета рада
вођен је намјером позиционирања и анализе критичних тачака у Хјумовој филозофији на основу којих су филозофи трансценденталнога усмјерења у теорији сазнања и филозофији уопште или проналазили блискости с Хјумовом мишљу или црпили своје битне филозофске поставке. Коначна сврха таквог, општег, предмета и циља треба да се испуни у изналажењу и анализи мање-више експлицитних филозофских ставова Хјумове теорије сазнања који су промакли досадашњим интерпретаторима Хјумове филозофије, а који би нам могли понудити другачије филозофске увиде и рјешења за апорије присутне при филозофским интерпретацијама односа Хјума и трансценденталне филозофије, али и увиде који би допринијели разрјешењу апорија присутних унутар самог поља трансценденталне филозофије.
Један од основних задатака рада је историјско-филозофски, при чему, с обзиром на разлике у разумјевању Хјумове филозофије присутне унутар трансценденталних филозофских концепција, прије свега мислимо на задатак обиљежен потребом за јасним одређењем вриједности и улоге Хјумове мисли у трансценденталном историјско-филозофском контексту, па тек онда у историјско-филозофском контексту уопште.
Структура и садржај рада, гледано из друге, методолошке, позиције, нису у толикој мјери историјско-филозофски, колико, у најширем смислу казано – аналитички/проблемски. Таква структура показује и да историјско-филозофски задатак не би требало разумјети самосврховито. Ријеч је о покушају да се филозофским проблемима везаним за теорију сазнања приступи и из полазишта које их сагледава у виду живих, и даље битних, темата – прије свега с обзиром на науку и научну методологију - а не о полазишту које би само требало да нам покаже јасне историјско-филозофске дистинкције приликом поимања једног или мноштва филозофских проблема, а дистинкције важеће за једну или другу филозофску епоху, школу или правац.
Разлике при интерпретацији Хјумове филозофије унутар трансценденталних и филозофских система уопште представљају и један од основних мотива рада стога што показују и на отворено теоријскосазнајно мјесто у којему бисмо могли потражити и узроке таквих, другачијих, приступа при разумјевању Хјумове филозофије, али и на, то је оно што је битније, мјесто у којему бисмо могли изнаћи специфичности Хјумове теорије сазнања које су, казали смо, промакле досадашњим интерпретацијама његове филозофије. Другачије интерпретације упућују на још недовољно истражен и елабориран простор Хјумове теорије сазнања. Оне, саме по себи, легитимишу потребу ревидирања његове мисли.
Хјум, Кант, трансцендентално, уобразиља, аперцепција, теорија сазнања.
Serbian
Најопштији предмет истраживања дисертације треба потражити у оквирима филозофске анализе односа Хјумове филoзофије и трансценденталних фило-
зофских концепција. Најопштији циљ овако постављеног, општег, предмета рада
вођен је намјером позиционирања и анализе критичних тачака у Хјумовој филозофији на основу којих су филозофи трансценденталнога усмјерења у теорији сазнања и филозофији уопште или проналазили блискости с Хјумовом мишљу или црпили своје битне филозофске поставке. Коначна сврха таквог, општег, предмета и циља треба да се испуни у изналажењу и анализи мање-више експлицитних филозофских ставова Хјумове теорије сазнања који су промакли досадашњим интерпретаторима Хјумове филозофије, а који би нам могли понудити другачије филозофске увиде и рјешења за апорије присутне при филозофским интерпретацијама односа Хјума и трансценденталне филозофије, али и увиде који би допринијели разрјешењу апорија присутних унутар самог поља трансценденталне филозофије.
Један од основних задатака рада је историјско-филозофски, при чему, с обзиром на разлике у разумјевању Хјумове филозофије присутне унутар трансценденталних филозофских концепција, прије свега мислимо на задатак обиљежен потребом за јасним одређењем вриједности и улоге Хјумове мисли у трансценденталном историјско-филозофском контексту, па тек онда у историјско-филозофском контексту уопште.
Структура и садржај рада, гледано из друге, методолошке, позиције, нису у толикој мјери историјско-филозофски, колико, у најширем смислу казано – аналитички/проблемски. Таква структура показује и да историјско-филозофски задатак не би требало разумјети самосврховито. Ријеч је о покушају да се филозофским проблемима везаним за теорију сазнања приступи и из полазишта које их сагледава у виду живих, и даље битних, темата – прије свега с обзиром на науку и научну методологију - а не о полазишту које би само требало да нам покаже јасне историјско-филозофске дистинкције приликом поимања једног или мноштва филозофских проблема, а дистинкције важеће за једну или другу филозофску епоху, школу или правац.
Разлике при интерпретацији Хјумове филозофије унутар трансценденталних и филозофских система уопште представљају и један од основних мотива рада стога што показују и на отворено теоријскосазнајно мјесто у којему бисмо могли потражити и узроке таквих, другачијих, приступа при разумјевању Хјумове филозофије, али и на, то је оно што је битније, мјесто у којему бисмо могли изнаћи специфичности Хјумове теорије сазнања које су, казали смо, промакле досадашњим интерпретацијама његове филозофије. Другачије интерпретације упућују на још недовољно истражен и елабориран простор Хјумове теорије сазнања. Оне, саме по себи, легитимишу потребу ревидирања његове мисли.