“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Спасојевић, Влатка
Образовно-васпитни ефекти контекстуалног учења у настави
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Učiteljski studij
Other Theses Metadata
Educational Effects of Contextual Learning in Teaching Process
302 листа
Друштвене науке - Педагошке науке
Датум одбране: 19. 09. 2022.
Јерковић, Љиљана (mentor)
Контекстуално учење у настави једно је од посебних изазова када говоримо о унапређењу савремене наставне праксе, нарочито ако узмемо у обзир чињеницу да су
веома ријетки покушаји експерименталне верификације образовно-васпитних ефеката
оваквог учења у настави. У докторској дисертацији експлициране су теоријске и функционалне основе контекстуалног учења у настави, а затим су провјеравани
овразовно-васпитни ефекти овог учења у моделима традиционалне и иновативне
наставе (респонсибилна настава и настава различитих нивоа сложености).
Циљ емпиријског истраживања био је експериментално утврђивање образовно-
васпитних ефеката контекстуалног учења у традиционалном и иновативним моделима
наставе (респонсибилна настава и настава различитих нивоа сложености) у односу на
деконтекстуално учење у истим моделима наставе. Циљ истраживања конкретизован је
кроз образовне и васпитне задатке у настави српског језика и познавања природе.
Експериментално, дидактичко-методичко истраживање спроведено је на узорку од 130
ученика. Узорак су били ученици петог разреда ЈУ ОШ „Свети Сава“ Бијељина.
Узорак је обухватао три експериментална и три контролна одјељења. У експерименталним одјељењима (Е1 традиционална настава, Е2 настава различитих
нивоа сложености и Е3 респонсибилна настава) увођен је експериментални фактор
контекстуално учење, док се у контролним одјељењима (К1 традиционална настава, К2
настава различитих нивоа сложености и К3 респонсибилна настава) учило претежно
деконтекстуално. Експериментални фактор реализован је на основу специјалног
система вјежби контекстуалног учења у настави припремљених на основу анализа
теоријских, педагошко-психолошких и дидактичко-методичких законитости.
Реализацији експерименталног програма претходило је планирање, креирање и
припремање вјежби на микроплану.
Након једногодишње примјене експерименталног фактора, контекстуалног учења у традиционалном и моделима иновативне наставе, ученици који су били у експерименталним (Е1, Е2, Е3) групама и учили контекстуално постигли су углавном статистички значајно боље образовно-васпитне резултате у односу на контролне (К1, К2, К3) групе гдје су ученици учили претежно деконтекстуално. Експерименталне групе постигле су статистички боље образовне резултате на варијаблама: брзина читања у себи, разумијевање прочитаног текста, култура изражавања, развој рјечника и тест знања из природе и друштва. Васпитни ефекти контекстуалног учењa у експерименталним групама били су израженији на варијаблама: развој еколошке свијести, интринзична мотивација, екстринзична мотивација, амотивација и вербална креативност. Контекстуално учење у експерименталном програму није остварило значајније васпитне ефекте развоја мета вјештина. На основу добијених резултата може се констатовати да је контекстуално учење у настави значајније утицало на развој образовно-васпитних ефеката, те да доприноси унапређивању педагошко-психолошких и дидактичко-методичких приступа у наставном раду, али и оставља могућности за даља истраживања оваквог приступа учењу у настави.
Contextual learning in teaching process is one of the special challenges in the
improvement of contemporary teaching practice, especially, if we take into consideration the fact that experimental verification attempts of educational effects of such learning in teaching process are rare. The doctoral thesis explicated theoretical and functional elements of contextual learning in teaching process. The latter was followed by verification of the educational effects of such learning in the traditional and innovative teaching models (responsible and different levels of complexity teaching).
The aim of the empirical research was to experimentally determine the educational
effects of contextual learning in the traditional and innovative teaching models (responsible and different levels of complexity teaching) compared to decontextual learning in the same teaching models.
The aim of the reasearch was implemented through educational assignments in the
teaching of Serbian language and Science. Experimentally, didactic and methodical reasearch was conducted in a sample of 130 students. The sample included five-grade students of the Public Institution Primary School „Sveti Sava“, Bijeljina. It comprised of three experimental and three control classes. Experimental factor of contextual learning was introduced to the experimental classes (E1 responsible teaching, E2 different level of complexity teaching and E3 traditional teaching) whereas the control classes (K1 responsible teaching, K2 different levels of complexity teaching and K3 traditional teaching) were taught prevailingly decontextually. The experimental factor was implemented based on a special system of contextual learning exercises prepared on the basis of the analyses of theoretical, pedagogic, psychological, didactic and methodical rules. Planning, making and preparation of the exercises at a micro level preceded the implementation of the experimental program.
After a one-year implementation of the contextual learning experimental factors in the traditional and innovative teaching models, the students in the experimental groups (Е1, Е2, Е3) who were taught contextually accomplished mainly significantly better educational results with respect to the statistics compared to the students in the control groups (К1, К2, К3) who were taught mainly dexontextually. The experimental groups accomplished statistically better educational results in variables: inaudible reading speed, reading comprehension, expressive language skills, vocabulary development and science test. Pedagogic effects of contextual learning in the experimental groups were greater in variables: adoption of ecological values, intrinsic motivation, extrinsic motivation, amotivation and
verbal creativity. The contextual learning in the experimental program did not result in significant pedagogic effects of the development of the meta-skills. Based on the obtained results, it can be concluded that the contextual learning in teaching made a significant impact on the increase of the educational effects thus contributed the improvement of the pedagogic, psychological didactic and methodological approaches in learning in teaching process.
educational effects, contextual learning, decontextual learning, contextual
teaching, responsible teaching, different level of complexity teaching.
Класификациона ознака: S 270 – Педагогија и дидактика
Serbian
Контекстуално учење у настави једно је од посебних изазова када говоримо о унапређењу савремене наставне праксе, нарочито ако узмемо у обзир чињеницу да су
веома ријетки покушаји експерименталне верификације образовно-васпитних ефеката
оваквог учења у настави. У докторској дисертацији експлициране су теоријске и функционалне основе контекстуалног учења у настави, а затим су провјеравани
овразовно-васпитни ефекти овог учења у моделима традиционалне и иновативне
наставе (респонсибилна настава и настава различитих нивоа сложености).
Циљ емпиријског истраживања био је експериментално утврђивање образовно-
васпитних ефеката контекстуалног учења у традиционалном и иновативним моделима
наставе (респонсибилна настава и настава различитих нивоа сложености) у односу на
деконтекстуално учење у истим моделима наставе. Циљ истраживања конкретизован је
кроз образовне и васпитне задатке у настави српског језика и познавања природе.
Експериментално, дидактичко-методичко истраживање спроведено је на узорку од 130
ученика. Узорак су били ученици петог разреда ЈУ ОШ „Свети Сава“ Бијељина.
Узорак је обухватао три експериментална и три контролна одјељења. У експерименталним одјељењима (Е1 традиционална настава, Е2 настава различитих
нивоа сложености и Е3 респонсибилна настава) увођен је експериментални фактор
контекстуално учење, док се у контролним одјељењима (К1 традиционална настава, К2
настава различитих нивоа сложености и К3 респонсибилна настава) учило претежно
деконтекстуално. Експериментални фактор реализован је на основу специјалног
система вјежби контекстуалног учења у настави припремљених на основу анализа
теоријских, педагошко-психолошких и дидактичко-методичких законитости.
Реализацији експерименталног програма претходило је планирање, креирање и
припремање вјежби на микроплану.
Након једногодишње примјене експерименталног фактора, контекстуалног учења у традиционалном и моделима иновативне наставе, ученици који су били у експерименталним (Е1, Е2, Е3) групама и учили контекстуално постигли су углавном статистички значајно боље образовно-васпитне резултате у односу на контролне (К1, К2, К3) групе гдје су ученици учили претежно деконтекстуално. Експерименталне групе постигле су статистички боље образовне резултате на варијаблама: брзина читања у себи, разумијевање прочитаног текста, култура изражавања, развој рјечника и тест знања из природе и друштва. Васпитни ефекти контекстуалног учењa у експерименталним групама били су израженији на варијаблама: развој еколошке свијести, интринзична мотивација, екстринзична мотивација, амотивација и вербална креативност. Контекстуално учење у експерименталном програму није остварило значајније васпитне ефекте развоја мета вјештина. На основу добијених резултата може се констатовати да је контекстуално учење у настави значајније утицало на развој образовно-васпитних ефеката, те да доприноси унапређивању педагошко-психолошких и дидактичко-методичких приступа у наставном раду, али и оставља могућности за даља истраживања оваквог приступа учењу у настави.
https://phaidra.unibl.org/detail_object/o:2439
