“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Стојнић, Бојан
Историја здравства у Босанској Крајини (1918–1941)
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Докторска дисертација
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Istorija
Other Theses Metadata
The History of Health in Bosanska Krajina (1918–1941)
925 листова
Друштвене и хуманистичке науке: Историја
History
Датум одбране: 24. 06. 2022.
Латиновић, Горан (mentor)
У докторској дисертацији под насловом "Историја здравства у Босанској Крајини (1918–1941)" је обрађено здравство Босанске Крајине и Врбаске бановине, које је са њеним оснивањем 1929, као и у укупном друштвеном животу, било преломно у свом развитку. Са Бановином је, захваљујући њеном првом бану Светиславу Тиси Милосављевићу, њено здравство почело да се развија и шири не само у њеном центру Бањалуци, већ и широм њеног простора. Сама Бањалука добила је нове и значајне здравствене установе – Хигијенски завод и нову болницу, који су били значајни како за град тако и за Бановину. На подручју Босанске Крајине почетком 1931. постојале су четири градске (општинске), пет бановинских, три социјалног осигурања и једна рударска болница. У 1934. години бановинске болнице су постојале у Бањалуци, Бихаћу, Цазину, Босанском Новом, Дервенти, Прњавору, Кључу, Котор Варошу, а социјалног осигурања у Дрвару, Јајцу, Горњим Подградцима и Теслићу и Врбаска стална војна болница у Бањалуци. Врбаска бановина је у другој половини 30-их година била градилиште бројних болничких објеката. На појаву заразних и социјалних болести у Босанској Крајини утицали су превелика бројност становништва на селу, живот у претежно великим породичним задругама са малим земљишним посједом, неусловни и претрпани станови, једнолична и недовољна исхрана становништва, недовољно кориштење воћа и воћарства, држање великог броја стоке са слабом исхраном и велика непросвијећеност и неписменост. У постојећој социјалној ситуацији становништва Босанска Крајина се суочавала са бројним тзв. социјалним болестима – акутним заразама, туберкулозом, венеричним болестима, маларијом, алкохолизмом, хроничним и дегенеративним болестима – које су представљале одраз ниског нивоа здравствене просвијећености и опште културе становништва. Власти су уочиле константно присуство заразних болести, које су се на појединим подручјима одомаћиле односно попримиле ендемски карактер, узимајући данак нарочито међу најмлађом популацијом. У оваквим здравственим приликама и проблемима велику улогу у сузбијању болести имао је Хигијенски завод у Бањалуци, а по унутрашњости Бановине домови народног здравља у Бихаћу, Босанској Градишци, Добоју и Јајцу, здравствене станице, сеоске амбуланте и срески љекари. Са Бановином су и Бањалука и Босанска Крајина добиле више познатих љекара, чија је улога у сузбијању заразних и социјалних болести остала немјерљива за очување здравља народа, посебно дјеце.
The doctoral dissertation entitled "The History of Health in Bosanska Krajina
(1918–1941)" covers the health care of Bosanska Krajina and Vrbaska Banovina, which with its founding in 1929, as well as in the overall social life, was a turning point in its development. Through its first ban, Svetislav Tisa Milosavljević, Banovina and its health care began to develop and expand not only in its center – Banja Luka, but also throughout its area. Banja Luka itself got new and important health institutions – the Institute of Hygiene and a new hospital, which were important for both the city and Banovina. At the beginning of 1931, there were four hospitals on city (municipal) level, five on banovina, three of social security and one mining in the area of Bosanska Krajina. In 1934, Banovina hospitals existed in Banja Luka, Bihac, Cazin, Bosanski Novi, Derventa, Prnjavor, Kljuc, Kotor Varos, while social security hospitals were in Drvar, Jajce, Gornji Podgradci and Teslic, and the Vrbas Permanent Military Hospital in Banja Luka. In the second half of the 1930-ies, Vrbaska Banovina was the construction site of numerous hospital facilities. Infectious and social diseases in Bosanska Krajina have been affected by overpopulation in the countryside, living in mostly large family cooperatives with small land holdings, unconditional and overcrowded housing, monotonous and inadequate nutrition, underutilization of fruit and fruit growing, large number of livestock with poor nutrition as well as great ignorance and illiteracy. In the current social situation of the population Bosanska Krajina faced numerous so-called social diseases – acute infections, tuberculosis, venereal diseases, malaria, alcoholism, chronic and degenerative diseases – which reflected a low level of health education and general culture of the population. The authorities noticed the constant presence of infectious diseases, which became endemic in some areas, taking their toll, especially among the youngest population. In such health circumstances and problems, the Institute of Hygiene in Banja Luka played a major role in combating diseases, as well as public health centers in Bihac, Bosanska Gradiska, Doboj and Jajce, health stations, village clinics and district doctors in the Banovina inland. Along with Banovina, both Banja Luka and Bosanska Krajina got more famous doctors, whose role in combating infectious andsocial diseases remained immeasurable in preserving the health of the people, especially children.
Bosanska Krajina, Vrbaska Banovina, hospitals, pharmacies, Institute of
Hygiene, public health centers, health stations, village clinics, health municipalities, spas,
health care, diseases, doctors
Класификациона ознака (CERIF): H250
Serbian
У докторској дисертацији под насловом "Историја здравства у Босанској Крајини (1918–1941)" је обрађено здравство Босанске Крајине и Врбаске бановине, које је са њеним оснивањем 1929, као и у укупном друштвеном животу, било преломно у свом развитку. Са Бановином је, захваљујући њеном првом бану Светиславу Тиси Милосављевићу, њено здравство почело да се развија и шири не само у њеном центру Бањалуци, већ и широм њеног простора. Сама Бањалука добила је нове и значајне здравствене установе – Хигијенски завод и нову болницу, који су били значајни како за град тако и за Бановину. На подручју Босанске Крајине почетком 1931. постојале су четири градске (општинске), пет бановинских, три социјалног осигурања и једна рударска болница. У 1934. години бановинске болнице су постојале у Бањалуци, Бихаћу, Цазину, Босанском Новом, Дервенти, Прњавору, Кључу, Котор Варошу, а социјалног осигурања у Дрвару, Јајцу, Горњим Подградцима и Теслићу и Врбаска стална војна болница у Бањалуци. Врбаска бановина је у другој половини 30-их година била градилиште бројних болничких објеката. На појаву заразних и социјалних болести у Босанској Крајини утицали су превелика бројност становништва на селу, живот у претежно великим породичним задругама са малим земљишним посједом, неусловни и претрпани станови, једнолична и недовољна исхрана становништва, недовољно кориштење воћа и воћарства, држање великог броја стоке са слабом исхраном и велика непросвијећеност и неписменост. У постојећој социјалној ситуацији становништва Босанска Крајина се суочавала са бројним тзв. социјалним болестима – акутним заразама, туберкулозом, венеричним болестима, маларијом, алкохолизмом, хроничним и дегенеративним болестима – које су представљале одраз ниског нивоа здравствене просвијећености и опште културе становништва. Власти су уочиле константно присуство заразних болести, које су се на појединим подручјима одомаћиле односно попримиле ендемски карактер, узимајући данак нарочито међу најмлађом популацијом. У оваквим здравственим приликама и проблемима велику улогу у сузбијању болести имао је Хигијенски завод у Бањалуци, а по унутрашњости Бановине домови народног здравља у Бихаћу, Босанској Градишци, Добоју и Јајцу, здравствене станице, сеоске амбуланте и срески љекари. Са Бановином су и Бањалука и Босанска Крајина добиле више познатих љекара, чија је улога у сузбијању заразних и социјалних болести остала немјерљива за очување здравља народа, посебно дјеце.