“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Докторска дисертација
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Istorija
Other Theses Metadata
Banja Luka societies and clubs from 1918 to 1941
656 листова
Друштвене и хуманистичке науке: Историја
History
Датум одбране: 24. 06. 2022.
Латиновић, Горан (mentor)
Докторска дисертација Бањалучка друштва и клубови (1918–1941) бави се (ре)оснивањем и дјеловањем бањалучких друштава и клубова између два свјетска рата. Ријеч је о периоду који је јасно временски омеђен – започиње уједињењем, односно, уласком Бање Луке у заједничку југословенску краљевину, а завршава почетком Априлског рата 1941, односно, распадом те државе. Рад укратко доноси евентуалну предисторију, потом оснивање, односно, реоснивање и дјеловање око 80 клубова и друштава, која су имала доминантно културни, хуманитарни и просвјетитељски карактер, а егзистирала су у Бањој Луци током датог периода. Та удружења су по дјелатности, односно, по доминантном обиљежју, груписана у девет цјелина, а десету чине она која се не могу сврстати ни у једну претходну групу или су напросто, специфична.
У раду се, кроз историјат друштава и клубова, осликава етнички, конфесионални, културни, језички, политички живот и укупни, друштвени колорит, својеврсно богатство града. Истовремено, веома пластично се оцртава и материјално, па и духовно сиромаштво оновремене државе, као и обичних грађана, посебно оних са маргина друштва. Са једне стране, дакле, налазимо гламур, концерте, балове и тефериче, моду и безбрижни живот, а са друге социјалну биједу, неукост и непросвијећеност, предрасуде и вјерски конзервативизам, голу и босоногу дјечицу усред зиме, па чак и најдословнију глад. Поврх свега тога, живот бањалучких друштава и клубова вјерно одражава сложене међунационалне, односно, међуконфесионалне односе, шира друштвена и политичка гибања, унутрашње проблеме југословенске заједнице, као и ровиту политичку климу у Европи. У том смислу, у раду се може ишчитати читава лепеза политичких концепција, од веома активних љевичара, преко ставова многобројних удружења етничких мањина, грађанских и интернационалних удружења, све до тзв. „националних” и, на концу, десничарских друштава и клубова. Коначно, рад – што је посебно важно – на једном мјесту
приказује истакнуте појединце, који су по правилу активни у више друштава и клубова, те међусобне односе ових организација, њихове дугорочне заслуге, домете, па и праве задужбине које и данас красе Бању Луку.
Ph.D. dissertation Banja Luka societies and clubs from 1918 to 1941 studies (re)establishment and operation of Banja Luka societies and clubs between the two world wars. This is a period that is clearly limited in time – it begins with unification, that is, with the entry of Banja Luka into the Kingdom of Yugoslavia, and ends at the beginning of The April War in 1941, that is, with the disintegration of that state. The paper summarizes the prehistory, then the establishment, as well as re-establishment and operation of about 80 clubs and societies, which had a predominantly cultural, humanitarian and educational character, and existed in Banja Luka during the given period. These associations are by activity, that is, according to their dominant feature, grouped into nine units, and the tenth one consists of those that cannot be classified in any of the previous groups or they are simply specific.
Through the history of societies and clubs, this dissertation depicts ethnic, confessional, cultural, linguistic, political life and overall, local color, a kind of wealth of the city. At the same time, the paper very plastically outlines the material and even spiritual poverty of the state at that time, as well as of the ordinary citizens, especially those living on the margins of society. Therefore, we find glamor, concerts, balls, pastime, fashion and carefree life on the one side, and social misery, ignorance, illiteracy, prejudice and religious conservatism, naked and barefoot children in the middle of winter, and even hunger on the other side. On top of all this, the life of Banja Luka societies and clubs faithfully reflects the complex interethnic, that is, interfaith relations, wider social and political movements, the internal problems of the Yugoslav community, as well as unstable political climate in Europe. In that sense, in this paper one can read a whole range of political concepts, from very active leftists, through the views of numerous associations of ethnic minorities, civic and international associations, all the way to the so-called "national" and, finally, right-wing societies and clubs. Finally, the paper – which is especially important – shows prominent individuals, who are usually active in several societies and clubs, and the mutual relations of these organizations, their long-term merits, achievements,
and even real endowments that still adorn Banja Luka.
Banja Luka, Vrbas region, Vrbas banovina, Yugoslavia, societies, clubs, culture,
Kласификациона ознака (CERIF): H250
Serbian
Докторска дисертација Бањалучка друштва и клубови (1918–1941) бави се (ре)оснивањем и дјеловањем бањалучких друштава и клубова између два свјетска рата. Ријеч је о периоду који је јасно временски омеђен – започиње уједињењем, односно, уласком Бање Луке у заједничку југословенску краљевину, а завршава почетком Априлског рата 1941, односно, распадом те државе. Рад укратко доноси евентуалну предисторију, потом оснивање, односно, реоснивање и дјеловање око 80 клубова и друштава, која су имала доминантно културни, хуманитарни и просвјетитељски карактер, а егзистирала су у Бањој Луци током датог периода. Та удружења су по дјелатности, односно, по доминантном обиљежју, груписана у девет цјелина, а десету чине она која се не могу сврстати ни у једну претходну групу или су напросто, специфична.
У раду се, кроз историјат друштава и клубова, осликава етнички, конфесионални, културни, језички, политички живот и укупни, друштвени колорит, својеврсно богатство града. Истовремено, веома пластично се оцртава и материјално, па и духовно сиромаштво оновремене државе, као и обичних грађана, посебно оних са маргина друштва. Са једне стране, дакле, налазимо гламур, концерте, балове и тефериче, моду и безбрижни живот, а са друге социјалну биједу, неукост и непросвијећеност, предрасуде и вјерски конзервативизам, голу и босоногу дјечицу усред зиме, па чак и најдословнију глад. Поврх свега тога, живот бањалучких друштава и клубова вјерно одражава сложене међунационалне, односно, међуконфесионалне односе, шира друштвена и политичка гибања, унутрашње проблеме југословенске заједнице, као и ровиту политичку климу у Европи. У том смислу, у раду се може ишчитати читава лепеза политичких концепција, од веома активних љевичара, преко ставова многобројних удружења етничких мањина, грађанских и интернационалних удружења, све до тзв. „националних” и, на концу, десничарских друштава и клубова. Коначно, рад – што је посебно важно – на једном мјесту
приказује истакнуте појединце, који су по правилу активни у више друштава и клубова, те међусобне односе ових организација, њихове дугорочне заслуге, домете, па и праве задужбине које и данас красе Бању Луку.