“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Тривковић, Стеван
Моделирање параметара продуктивности у функцији високоинтензивне производње пшенице (Triticum aestivum L.) у Семберији
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Biotehnološke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Poljoprivredni fakultet
Katedra za ratarstvo i poljoprivrednu mehanizaciju
Other Theses Metadata
Modeling of Productivity Parameters in the Function of High-Intensive Wheat Production (Triticum aestivum L.) in Semberija
Испитивање параметара продуктивности три сорте озиме пшенице (нова босанка,
симонида и прима) извршено је током двије експерименталне године 2016/17 и 2017/18,на земљишту Пољопривредног добра „Семберија“ Бијељина, локалитет Ново Село,подручје регије Семберија. Експеримент је постављен као четворофакторијални пољски оглед у случајном блок систему са три понављања. Испитиване сорте пшенице су засијане у пет густина сјетве, три рока сјетве и три модела прихране. Анализиране су сљедеће особине пшенице: висина биљке (cm), дужина класа (cm), укупна маса класа (g),број зрна по класу, маса зрна по класу (g), индекс класа, број класова m-2 и коефицијент продуктивног бокорења, принос зрна (kg ha-1), маса 1000 зрна (g), хектолитарска маса (kghl-1) и садржај протеина у зрну (%). Код ефекта сорте, највећи принос у релативно повољним условима у 2016/2017. години дала је сорта прима, а најмањи сорта нова босанка, док у релативно неповољним условима, ове двије сорте испољавају супротне тенденције, односно у 2017/2018. години највећи принос је дала сорта нова босанка, а најмањи сорта прима. Први сјетвени рок је имао најизраженију продуктивност пшенице,а кашњење у роковима сјетве се не може компензовати са повећањем сјетвене норме,односно, сијањем већег броја сјемена m-2 на сјетвеној површини, као ни моделима прихране. У зависности од агроеколошких услова производње густина сјетве пшеницетреба да се креће између 400–500 сјемена m-2.У климатски релативно повољном периоду 2016/2017. године највећи принос је дао други модел прихране, док у периоду 2017/2018.године приноси показују тенденцију пада од првог модела прихране према каснијим моделима прихране.
The examination of productivity parameters of three cultivars of winter wheat (Nova Bosanka, Simonida andPrima) was performed during two experimental seasons, 2016/17 and 2017/18, in the land of the Agricultural Estate "Semberija" Bijeljina, Novo Selo, Semberija three replicates. The tested wheat cultivars were sown in five sowing densities, three sowing dates and three fertilization models. The following wheat traits were analyzed: plant height (cm), spike length (cm), total spike weight (g), number of grains per spike, grain weight per spike (g), spike index, number of spikes m-2 and coefficient of productive tillering, grain yield
(kg ha-1), weight of 1000 grains (g), hectolitre weight (kg hl-1) and grain protein content (%).In relation to the variety effect, the cultivar Prima gave the highest yield in relatively favorable conditions in the 2016/2017 season, and the cultivar Nova Bosanka gave the smallest yield. In relatively unfavorable conditions of the 2017/2018 season, these two cultivars showed opposite
tendencies, i.e. the highest yield was given by the cultivar Nova Bosanka, and the lowest cultivar Prima. The first sowing period had the most pronounced wheat productivity, while the delay in sowing dates cannot be compensated with an increase in the sowing norm (i.e. sowing larger number of seeds m-2 of the sown area) or application of different fertilization models.Depending on the agro-ecological conditions for the production, the sowing density of wheat should be between 400–500 seeds m-2. In relatively favorable meteorogical conditions of the 2016/2017 season, the highest yield was given by the second fertilization model, while in the 2017/2018 season yields show a downward trend from the first fertilization model to later fertilization models.
Mоделирање, сорта, густина сјетве, рокови сјетве, модели прихране
Према CERIF шифрарнику: Б 006 – Агрономија
UDK: 631.152:533.11-152.7]:575.113.2(497.6)(043.3)
Serbian
Испитивање параметара продуктивности три сорте озиме пшенице (нова босанка,
симонида и прима) извршено је током двије експерименталне године 2016/17 и 2017/18,на земљишту Пољопривредног добра „Семберија“ Бијељина, локалитет Ново Село,подручје регије Семберија. Експеримент је постављен као четворофакторијални пољски оглед у случајном блок систему са три понављања. Испитиване сорте пшенице су засијане у пет густина сјетве, три рока сјетве и три модела прихране. Анализиране су сљедеће особине пшенице: висина биљке (cm), дужина класа (cm), укупна маса класа (g),број зрна по класу, маса зрна по класу (g), индекс класа, број класова m-2 и коефицијент продуктивног бокорења, принос зрна (kg ha-1), маса 1000 зрна (g), хектолитарска маса (kghl-1) и садржај протеина у зрну (%). Код ефекта сорте, највећи принос у релативно повољним условима у 2016/2017. години дала је сорта прима, а најмањи сорта нова босанка, док у релативно неповољним условима, ове двије сорте испољавају супротне тенденције, односно у 2017/2018. години највећи принос је дала сорта нова босанка, а најмањи сорта прима. Први сјетвени рок је имао најизраженију продуктивност пшенице,а кашњење у роковима сјетве се не може компензовати са повећањем сјетвене норме,односно, сијањем већег броја сјемена m-2 на сјетвеној површини, као ни моделима прихране. У зависности од агроеколошких услова производње густина сјетве пшеницетреба да се креће између 400–500 сјемена m-2.У климатски релативно повољном периоду 2016/2017. године највећи принос је дао други модел прихране, док у периоду 2017/2018.године приноси показују тенденцију пада од првог модела прихране према каснијим моделима прихране.
https://phaidra.unibl.org/detail_object/o:2147
