“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Попадић, Марко
Утицај вербалних, аудитивних и визуелних подстицаја на когнитивна и естетска постигнућа у настави ликовне културе
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Društveno-humanističke nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Filozofski fakultet
Pedagogija
Other Theses Metadata
The influence od verbal, auditive and visual encouragement for cognitive anf aestethicachievements of the art teaching : doctoral dissertation
212 листова
Друштвене науке - Педагогија
Social sciences - Pedagogical sciences
Датум одбране: 14. 06. 2021
Станковић-Јанковић, Тања (mentor)
Естетско васпитање усмјерава човјекову естетско-вриједносну оријентацију, формира
и развија човјеков естетски однос, његову способност за естетско опажање и доживљавање, његов естетски укус, идеал, способност стварања естетских вриједности у умјетности и свакој сфери радне дјелатности у свакидашњем животу и понашању.
Испитивање когнитивних и естетских постигнућа у настави ликовне културе посебно је значајно због данашње концепције естетског васпитања у којем је главна карика естетско-емоционални доживљај, при чему су менталне функције као што су опажање и вредновање подређене доживљају и теоријски недовољно одређене, али и недовољно испитане.
Циљ истраживања је испитивање утицаја експерименталног програма на когнитивна и
естетска постигнућа ученика шестог разреда у настави ликовне културе. С обзиром на то да су истраживања сродна овом у настви ликовне културе указала на значај подстицања ликовне креативности, дошло се до закључка да би требало осмислити програм који би подстицајно дјеловао на когнитивна и естетска постигнућа у настави ликовне културе. Као и у претходним истраживањима, и ово истраживање је показало да досадашња реализација плана и програма ликовне културе, не дјелује подстицајно на ученике. Циљ овако дефинисаног програма је да се утврди утицај експерименталног програма на повећање нивоа когнитивних и естетских постигнућа у настави ликовне културе.
Састављању експерименталног програма приступило се на основу званичног Наставног плана и програма. Примијењена је квази експериментална метода са паралелним групама. Истраживање је реализовано на узорку од 98 ученика од тога је експерименталну групу чинило 45, а контролну 53 ученика са подручја Требиња. За потребе истраживања кориштени су тестови Тест опште креативности ЛВ1 и Тест ликовне апрецијације АП, Тест опште ликовне креативности и специфичности ликовно креативног развоја-четири цртежа ЛВ2. Урађене су метријске карактеристике тестова које су указале на адекватне вриједности. Резултати истраживања указују на то да је експериментални програм утицао на развој свих аспеката ликовне креативности ученика, односно на естетска и когнитивна постигнућа ученика која су операционализована на основу постигнућа на тестовима ЛВ1, ЛВ2 и АП тестом. Експериментални програм је усклађен са наставним планом и осмишљен тако да утиче на развој когнитивних и естетских постигнућа ученика. Резултати истраживања указују на то да је експериментални фактор који је осмишљен као експериментални програм усмјерен на вербалне, аудитивне и визуелне подстицаје дао ефикасне резултате и утицао на естетска и когнитивна постогнућа ученика шестог разреда јер је експериметнална група постигла статистички значајно боље резултате у односу на контролну у оквиру које није уведен експериментални фактор. Естетска и когнитивна постигнућа посматрана су на основу тестова ЛВ1 и ЛВ2 којима се мјере ликовно-обликовно-креативни развој, а мјерен кроз аспкете креативности, апрецијацију
(перцепцију и рецепцију). Кад су у питању разлике између дјечака и дјевојчица у погледу когнитивних и естетских постигнућа у настави ликовне културе, резултати су указали на то да се они не разликују статистички заначајно. Резултати истраживања имају практичан допринос јер се могу искористити за едукацију наставног кадра, те промјену постојећег приступа у настави ликовне културе. Педагошке импликације рада огледају се у потреби за корекцијом постојећих курикулума и посебно едукацији наставног кадра у настави ликовне културе. Подстицањем когнитивних и естетских постигнућа кроз аудио, вербалне и визуелне подстицаје, дошло се до закључка о потреби за кретивнијим и обухватнијим приступом ученицима у настави ликовне културе.
Aesthetic education guides a person's aesthetic-value orientation, forms and develops a person's aesthetic relationship, his ability to perceive and experience aesthetically, his aesthetic taste, ideal, ability to create aesthetic values in art and in every sphere of work in everyday life and behavior. Examination of cognitive and aesthetic achievements in the teaching of fine arts is particularly important
because of the present conception of aesthetic education in which the main link is an aesthetic-emotional experience, whereby mental functions such as observation and evaluation are subordinated to experience and theoretically insufficiently defined, but also insufficiently examined. The aim of the research is to examine the impact of the experimental program on the cognitive and aesthetic achievements of sixth grade students in the teaching of fine arts. Given that research related to this in the teaching of fine arts has indicated the importance of fostering visual creativity, it was concluded that a program should be devised that would stimulate cognitive and aesthetic achievements in the teaching of visual arts. As in the previous research, this research has shown that the realization of the curriculum of the visual culture so far does not have a stimulating effect on the students. The purpose of the program defined in this way is to determine the impact of the experimental program on increasing the level of cognitive and aesthetic achievements in the teaching of fine arts. The experimental program was drawn up on the basis of the official Curriculum. An experimental method with parallel groups was applied. The research was carried out on a sample of 98 students, of which 45 were experimental group and 53 were control students from Trebinje area. For the purposes of the research, the General Creativity TestLV1 and the Artistic Appreciation Test AP were used Test of general visual creativity and specificity of creative creative development - four drawings of LV2.
Metric characteristics of tests were performed that indicated adequate values. The research results indicate that the experimental program influenced the development of all aspects of students' visual creativity, that is, the aesthetic and cognitive achievements of students who were operationalized on the basis of achievement on the LV1 and LV2 tests. The experimental program is aligned with the curriculum
and designed to influence the development of students' cognitive and aesthetic achievements. The results of the research have a practical contribution because they can be used to educate teaching staff and to change the existing approach in teaching fine arts. The pedagogical implications of the work are reflected in the need for correction of existing curricula and in particular the education of teaching staff in the teaching of fine arts. Encouraging cognitive and aesthetic achievement through audio, verbal and visual stimuli, it was concluded that there is a need for a more creative and inclusive approach to students in the teaching of fine arts.
cognitive achievments, aestethics achievments, art teaching, verbal, auditive and
visual encouragement
Класификациона ознака: S 270
Serbian
Естетско васпитање усмјерава човјекову естетско-вриједносну оријентацију, формира
и развија човјеков естетски однос, његову способност за естетско опажање и доживљавање, његов естетски укус, идеал, способност стварања естетских вриједности у умјетности и свакој сфери радне дјелатности у свакидашњем животу и понашању.
Испитивање когнитивних и естетских постигнућа у настави ликовне културе посебно је значајно због данашње концепције естетског васпитања у којем је главна карика естетско-емоционални доживљај, при чему су менталне функције као што су опажање и вредновање подређене доживљају и теоријски недовољно одређене, али и недовољно испитане.
Циљ истраживања је испитивање утицаја експерименталног програма на когнитивна и
естетска постигнућа ученика шестог разреда у настави ликовне културе. С обзиром на то да су истраживања сродна овом у настви ликовне културе указала на значај подстицања ликовне креативности, дошло се до закључка да би требало осмислити програм који би подстицајно дјеловао на когнитивна и естетска постигнућа у настави ликовне културе. Као и у претходним истраживањима, и ово истраживање је показало да досадашња реализација плана и програма ликовне културе, не дјелује подстицајно на ученике. Циљ овако дефинисаног програма је да се утврди утицај експерименталног програма на повећање нивоа когнитивних и естетских постигнућа у настави ликовне културе.
Састављању експерименталног програма приступило се на основу званичног Наставног плана и програма. Примијењена је квази експериментална метода са паралелним групама. Истраживање је реализовано на узорку од 98 ученика од тога је експерименталну групу чинило 45, а контролну 53 ученика са подручја Требиња. За потребе истраживања кориштени су тестови Тест опште креативности ЛВ1 и Тест ликовне апрецијације АП, Тест опште ликовне креативности и специфичности ликовно креативног развоја-четири цртежа ЛВ2. Урађене су метријске карактеристике тестова које су указале на адекватне вриједности. Резултати истраживања указују на то да је експериментални програм утицао на развој свих аспеката ликовне креативности ученика, односно на естетска и когнитивна постигнућа ученика која су операционализована на основу постигнућа на тестовима ЛВ1, ЛВ2 и АП тестом. Експериментални програм је усклађен са наставним планом и осмишљен тако да утиче на развој когнитивних и естетских постигнућа ученика. Резултати истраживања указују на то да је експериментални фактор који је осмишљен као експериментални програм усмјерен на вербалне, аудитивне и визуелне подстицаје дао ефикасне резултате и утицао на естетска и когнитивна постогнућа ученика шестог разреда јер је експериметнална група постигла статистички значајно боље резултате у односу на контролну у оквиру које није уведен експериментални фактор. Естетска и когнитивна постигнућа посматрана су на основу тестова ЛВ1 и ЛВ2 којима се мјере ликовно-обликовно-креативни развој, а мјерен кроз аспкете креативности, апрецијацију
(перцепцију и рецепцију). Кад су у питању разлике између дјечака и дјевојчица у погледу когнитивних и естетских постигнућа у настави ликовне културе, резултати су указали на то да се они не разликују статистички заначајно. Резултати истраживања имају практичан допринос јер се могу искористити за едукацију наставног кадра, те промјену постојећег приступа у настави ликовне културе. Педагошке импликације рада огледају се у потреби за корекцијом постојећих курикулума и посебно едукацији наставног кадра у настави ликовне културе. Подстицањем когнитивних и естетских постигнућа кроз аудио, вербалне и визуелне подстицаје, дошло се до закључка о потреби за кретивнијим и обухватнијим приступом ученицима у настави ликовне културе.
https://phaidra.unibl.org/detail_object/o:1864
