“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Export
Guzijan, Aleksandar
Značaj biološkog tipa karcinoma dojke u proceni odabira optimalne hirurške tehnike
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Academic metadata
Doktorska disertacija
Medicinske nauke
Univerzitet u Banjoj Luci
Medicinski fakultet
Other Theses Metadata
The relevance of the biological type of breast cancer for the selection of an optimal surgical procedure
medicinske nauke - medicina - onkologija / medical science - medicine - oncology
Ćulum, Jovan (mentor)
Карцином дојке је најчешће малигно оболење у женској популацији, и најчешћи
узрок смртности од малигних болести код жена старијих од 50 година. Експресијом генских низова код карцинома дојке направљена је интринзичка класификација на молекуларне подтипове. Разликујемо пет молекуларних подтипова карцинома дојке: Луминал А, Луминал Б, Луминал Б ХЕР2+, ХЕР2+ и Базал-лајк. Такозваном сурогат интринзичком класификацијом на основу имунохистохемијске анализе карцином дојке је такође класификован у пет подтипова. Карциноми дојке са естроген и прогестерон позитивним рецепторима сврстани су у Луминал подтип, карцином дојке само саекспресијом ХЕР2 рецептора у ХЕР2 позитивни подтип, а карцином дојке са негативним хормонским и ХЕР2 рецептором у Базал-лајк, односно тзв. троструко негативни карцином дојке (ТНКД). На основу свог биолошког фенотипа у агресивније карциноме дојке убрајају се ТНКД и ХЕР2+ молекуларни подтип. Због своје различите биолошке агресивности, поставила се дилема да ли је поштедни оперативни захват са чувањем ткива дојке онколошки безбедна процедура код свих подтипова карцинома дојке.
Процена онколошке безбедности оцењивана је на основу стопе локо-регионалних
рецидива, стопе удаљених метастаза, периода преживљавања без болести и укупног
преживљавања у петогодишњем периоду праћења. Посматрана група је укључивала
пацијенткиње са ТНКД и ХЕР2+ карциномом дојке као биолошки агресивнијим
подтиповима, а за контролну групу анализиране су пацијенткиње са Луминал
подтиповима. Након петогодишњег праћења ХЕР2 позитивни карцином издвојио се као подтип са најлошијим прогностичким карактеристикама, по свим посматраним
параметрима. Биолошки фенотип карцинома дојке издвојио се као независни
прогностички параметар. Добијени резултати потврдили су онколошку безбедност
поштедног оперативног захвата на дојци код свих подтипова карцинома дојке. На исход болести одлучујући утицај имала је биологија тумора, а не тип примењеног оперативног захвата.
Breast cancer is the most common malignancy in women, and the most common
cause of malignancy death in women aged over 50 years old. Using gene expression profiling, breast cancer has been classified into five intrinsic molecular subtypes, namely, Luminal A, Luminal B, Luminal B HER2+, HER2+, and Basal-like. It has also been categorised into five surrogate intrinsic subtypes using immunohistochemical profiling. Estrogen-receptor and
progesterone-receptor positive breast cancers are classified as Luminal, those with only HER2 expression as HER2 positive, and those that are hormone receptor-negative and HER2 negative as Basal-like, i.e., triple negative breast cancers (TNBC). According to their biological phenotypes, TNBC and HER2+ are considered the more aggressive breast cancers. Because
these different breast cancers differ in aggressiveness, the question is whether breastconserving surgery is oncologically safe in all breast cancer subtypes. The oncological safety of the procedure was estimated based on the loco-regional recurrence rate, distant metastases, disease-free survival period, and overall survival over a five-year observation period. The
experimental group included patients with TNBC and HER2+ breast cancers as the more biologically aggressive subtypes, while the control group consisted of patients with luminal breast cancers. After the five-year period, the HER2-positive subtype gave the worst prognosis according to all the monitored parameters. The biological phenotype of breast cancer proved an independent prognostic parameter. The obtained results confirm that breast-conserving
surgery is oncologically safe in all subtypes of breast cancer, and that it is tumor biology, and not the type of surgery performed, that has a decisive effect on the outcome of the illness.
karcinom dojke, Luminal A, Luminal B, Luminal B HER2 +, HER2 +, trostruko negativni karcinom dojke
breast cancer, Luminal A, Luminal B, Luminal HER2 +, HER2 +, triple negative breast cancer
prema CERIF šifrarniku :
B 600, B 200
Serbian
Карцином дојке је најчешће малигно оболење у женској популацији, и најчешћи
узрок смртности од малигних болести код жена старијих од 50 година. Експресијом генских низова код карцинома дојке направљена је интринзичка класификација на молекуларне подтипове. Разликујемо пет молекуларних подтипова карцинома дојке: Луминал А, Луминал Б, Луминал Б ХЕР2+, ХЕР2+ и Базал-лајк. Такозваном сурогат интринзичком класификацијом на основу имунохистохемијске анализе карцином дојке је такође класификован у пет подтипова. Карциноми дојке са естроген и прогестерон позитивним рецепторима сврстани су у Луминал подтип, карцином дојке само саекспресијом ХЕР2 рецептора у ХЕР2 позитивни подтип, а карцином дојке са негативним хормонским и ХЕР2 рецептором у Базал-лајк, односно тзв. троструко негативни карцином дојке (ТНКД). На основу свог биолошког фенотипа у агресивније карциноме дојке убрајају се ТНКД и ХЕР2+ молекуларни подтип. Због своје различите биолошке агресивности, поставила се дилема да ли је поштедни оперативни захват са чувањем ткива дојке онколошки безбедна процедура код свих подтипова карцинома дојке.
Процена онколошке безбедности оцењивана је на основу стопе локо-регионалних
рецидива, стопе удаљених метастаза, периода преживљавања без болести и укупног
преживљавања у петогодишњем периоду праћења. Посматрана група је укључивала
пацијенткиње са ТНКД и ХЕР2+ карциномом дојке као биолошки агресивнијим
подтиповима, а за контролну групу анализиране су пацијенткиње са Луминал
подтиповима. Након петогодишњег праћења ХЕР2 позитивни карцином издвојио се као подтип са најлошијим прогностичким карактеристикама, по свим посматраним
параметрима. Биолошки фенотип карцинома дојке издвојио се као независни
прогностички параметар. Добијени резултати потврдили су онколошку безбедност
поштедног оперативног захвата на дојци код свих подтипова карцинома дојке. На исход болести одлучујући утицај имала је биологија тумора, а не тип примењеног оперативног захвата.